Три јубилеја у Улици краља Петра

Ове године обележава се неколико јубилеја значајних за град Београд, а да све буде занимљивије, спаја их неколико десетина метара једне улице.

Наиме, 1923. године, пре сто година, у дворишту београдске Основне школе „Краљ Петар Први” одиграна је прва кошаркашка утакмица у нашој земљи, што је уједно и моменат када смо се први пут упознали с овим спортом. Господин Вилијам Виланд из Америке као представник добротворне организације „Војска спаса” донео је у Београд кошаркашке реквизите и организовао промоцију овог спорта. Кошарка се испрва сматрала женским спортом, због сличности са хазеном, коју су највише играле жене. Тек после Другог светског рата постаје популарна међу мушкарцима. Касније, услед раста популарности, постаје један од најважнијих националних спортова. Поред много играча и тренера, од којих су многи у Кући славних, наша репрезентација (укључујући и период Југославије) више пута се окитила најсјајнијим одличјима с олимпијских игара, светских и европских првенстава, како за мушкарце, тако и за жене.

Пре два века, 1823. године, Наум Ичко, по налогу кнеза Милоша Обреновића, подигао је кућу, коју кнез Милош после његове смрти поклања (Х)ећим Томи, а он у приземљу гради кафану. С новим власником, кафана је мењала и име, све док 1892. године нови власник није одлучио да је, због локације на којој се налазила, назове „Код Саборне цркве”. Незадовољни новим именом, црквени великодостојници упутили су оштар протест власнику, који није имао другог избора до да уклони спорно име. Према неким наводима, у ондашњем Београду било је и до шест стотина кафана, што је значило и шест стотина различитих имена. Не успевши да нађе оригиналан и прикладан назив, газда је нацртао знак питања и поставио га изнад улаза. Тако је кафана до данас остала позната као „Знак питања”.

Исте 1823, пре двеста година, 14. септембра, у Крагујевцу је рођен кнез Михаило Обреновић. Владао је у два наврата, од 1839. до 1842. године и од 1860. до 1868. Преместио је престоницу Србије из Крагујевца у Београд и започео регулацију београдске вароши. Почела је са радом прва приватна штампарија, основана је прва ботаничка башта, отворено је прво забавиште, одржане су прве коњичке трке, постављени први поштански сандучићи и штампане прве поштанске марке… Круна његове власти јесте предаја кључева шест тврђава: Београдске, Ужичке, Шабачке, Соко, Смедеревске и Кладовске, чиме Србија званично постаје у потпуности ослобођена турског присуства и власти. Убијен је на Топчидеру, а сахрањен у Саборној цркви у Београду.

Тако у једном делу београдске Улице краља Петра ове године можемо да прославимо три велика јубилеја. Уз све ове информације шетња овом улицом можда ће нам бити још лепша и свечанија.

Милан Дробњак,
туристички водич и оријенталиста