Разумевање људи у прошлости важно за будућност

Бело брдo у Винчи, једно од најзначајнијих археолошких налазишта познато по почецима урбаног живота у заједницама, развоја креативности и уметничког занатства, као и технолошке револуције првог топљења метала на свету, обишли су јуче Кристофер Хил, амбасадор Сједињених Америчких Држава, и др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација.

Санација археолошког локалитета у Винчи изводи се у склопу капиталног трогодишњег пројекта „Реконструкција, ревитализација и презентација Археолошког локалитета Бело брдо у Винчи” који реализује Влада Србије уз покровитељство амбасаде САД у Србији, кроз Амбасадоров фонд за заштиту културне баштине (AFCP). Овај капитални пројекат почео је у јануара 2021. године и подразумева почетну инвестицију Владе Републике Србије од 364.400.000 динара, односно око три милиона евра, и Владе САД кроз Амбасадоров фонд за заштиту културне баштине, у износу од 475.000 долара.

– Јако нам је драго што смо у могућности да помогнемо држави Србији и српском народу да развија, проучава и сазнаје како се развијала значајна винчанска култура. Кроз Амбасадоров фонд за заштиту културне баштине за нешто више од 20 година подржали смо различите пројекте широм света у више од сто земаља. У Србији смо већ имали 12 пројеката ове врсте вредне више милиона долара. Винча нам је за сада последњи у низу, али желимо да радимо још јер је Србија земља богата културном баштином. Желимо да помогнемо да читав свет разуме развој различитих цивилизација које су биле пре нас – истакао је Хил.

Амерички амбасадор обишао је и музеј са сталном поставком, као и обимне радове близу обале Дунава, о којима га је упознао археолог Мирослав Кочић, извршни менаџер пројекта реконструкције Белог брда.

– Наглашавам да Винча нема никакве везе са политиком. Мислим да је разумевање људи и људских односа и стања у којима су некада били важно за све нас због будућности. Колико сам схватио, истраживања на овом локалитету трају више од сто година. Србија се често описује као балканска земља, али је важно нагласити да је она и дунавска земља. Ово је само један од локалитета који се развијао у давној прошлости на обалама Дунава. Због климатских и других промена које се у свету дешавају, врло је важно да се посвети пажња и да се неке ствари сачувају док још увек могу. Зато ми је драго што смо имали прилику да подржимо овај пројекат. Радови су у току, искористили смо можда последњи тренутак да се сачува све што може, али мој је утисак да смо са овим пројектом заправо загребали површину од свега што ту може да се види – навео је Хил.

После деценија занемаривања, како је рекла министарка Беговић, кренуло се у заштиту највећег и најважнијег неолитског археолошког налазишта у Европи. Она је истакла да је пројекат покренут највише захваљујући кабинету премијерке Србије Ане Брнабић и платформи „Србија ствара”, Народном музеју Србије, Министарству културе и Граду Београду, и подсетила да је покренут и процес изградње центра за посетиоце и научноистраживачког центра.

– Симболично гледано, винчанска култура је била изузетно успешна дуготрајна, креативна, иновативна. Почетак металног доба креће са винчанском културом, а очување овог блага није битно само за Србију, већ и за читаво човечанство. Постављањем бедема, уређењем приобаља уз Дунав и изградњом бициклистичке стазе, омогућава се да људи могу да изађу на реку, што јесте један од циљева Владе Србије – да се спојимо и са природом и нашом културном баштином. Верујте ми, сваки динар или долар уложен у овај пројекат јесте за нашу будућност – навела је Беговићева.

Средства амбасаде САД омогућавају прву фазу санације која обухвата осигуравање обалоутврде низом армираних шипова за заустављање клизишта на археолошком налазишту уз обалу Дунава да би се спречио губитак културног наслеђа старог 7.500 година.

Овај пројекат спроводи Републички завод за заштиту споменика културе, у сарадњи са платформом „Србија ствара”, Министарством културе, Градом Београдом и Музејом града Београда.