„Персијанци” као „путовање” савести

„Персијанци” су једна од најпознатијих и најигранијих грчких трагедија, нешто што сви знају, о чему постоји колективно сећање, рецимо као Косовски бој за нас. Редитељ Никита Миливојевић, актуелни уметнички директор Битефа, данима уназад борави у Грчкој, где режира своју нову представу Есхилове „Персијанце” у Елефсини, актуелној престоници културе, а овако је за „Политику” говорио о свом новом редитељском искушењу. Премијера је 29. јула у амбијенталном простору на више локација у Елефсини. Копродуцент је Српско народно позориште из Новог Сада које, како кажу, своју премијеру овог дела чекају на јесен, такође на више локација. Поред бројне грчке екипе у представи учествују и две глумице СНП-а : Бојана Милановић и Миа Симоновић.

Древну атинску трагедију „Персијанци’’ написао је старогрчки драмски аутор Есхил године 472. пре н. е., и слови за најстарији сачувани текст у историји позоришта. „Персијанци” имају посебно место у грчкој историји и важе за једно од најигранијих комада у Грчкој. Ова драма са историјским садржајем припада најстаријим Есхиловим делима; нема пролога, а у њој слави победу Грка над Персијанцима у бици код Саламине у којој је и сам учествовао. Славни Есхил рођен је управо у Елефсини и јако рано се појавио на сцени са својим првим драмским рукописима. Писао је елегије, епиграме, трагедије и сатирске драме. Од 70 трагедија и 20 сатирских драма сачувано је свега седам, међу њима и „Персијанци”.

– Чувена поморска битка код Саламине, у којој је и сам Есхил учествовао променила је ток историје, моћно персијско царство више никада није било оно што је до тада било. Још увек у брду изнад Елефсине постоји „столица” персијског цара Ксеркса, из које је посматрао чувену битку на мору. Уместо очекиване победе, његова војска била је много моћнија и бројнија, остало је забележено да су имали три пута више бродова од Грка, био је сведок ужасног пораза – каже Миливојевић, са којим смо разговарали у паузи између захтевних проба и напомиње:

– Најмоћнија слика, из које је настала читава представа „Персијанци”, мада не постоји у комаду, управо је та: Ксеркс, са врха брда посматра масакр својих војника, потапање бродова, крв која је обојила море. Направио је стравичну грешку, Грци су га надмудрили, одговоран је за хиљаде младих људи које је послао у смрт. За један дан изгубио је царство, све оно што су генерације пре њега створиле. Питање које се намеће слично је сцени из „Магбета”: да ли је и он, „изгубио сан и спавати више неће’’? Како у ствари изгледа његова прва ноћ после изгубљене битке?

Град Елефсина је био важно место и светилиште у доба старе Грчке и саставни је део такозване „Велике Атине”. Уједно се налази на северној обали Саронског залива, преко кога се лако стиже до Атине, удаљеност је око 30 километара. Представа „Персијанци” је, како каже Миливојевић, на неки начин „путовање” савести Ксеркса, која га води на последње место где би желео да иде, на Саламину: место злочина.

– Наша представа почиње из његове визуре, на обали Елефсине, затим публика улази на брод, где такође играмо један део представе, затим стижемо на Саламину. Публика се на острву креће путањом којом их води Гласник, онај који је „видео све”, био сведок битке. Као некакав „Сталкер’’ води нас кроз „Зону”. Сцене се дешавају као да смо у чудном виртуелном „музеју” на отвореном, пратимо сцене из комада у аутентичном простору, окружени „аутентичним” објектима. Гледаоци повремено имају чак и бар-код ознаке које могу мобилним телефоном да отворе и виде рецимо оригинални текст Есхила, неки одломак... Представа завршава у мору Саламине, на истом месту где је све и почело – открива Миливојевић.