Избледео сјај дворца Рогендорф

Многи објекти од историјског значаја који представљају део нашег богатог културног наслеђа налазе се у незавидном стању. Међу њима је и дворац Рогендорф, који се налази на територији Банатског Двора, у општини Житиште. Већи део дворца порушен је 1918. године. Зграда данас има статус претходне заштите и није отворена за посетиоце.

Саградио га је 1837. године гроф Роберт Рогендорф, чији је отац 1840. основао насеље Рогендорф.

Након што се оженио ћерком властелина Јожефа Петровића из комшијског села Банатски Двор, гроф Роберт Рогендорф је насеље преименовано у Душановац. Невеста је у мираз донела другу половину данашњег Банатског Двора.

Постоје разне приче о разлогу преласка поседа породице Рогендорф у власништво породице Чекоњић. Према званичним подацима, имање је 1886. године купио Бак Херман Бегавар, који га је 1891. године заједно с каштелом проследио грофу Ендреу Чекоњићу. Незванична теорија, која годинама кружи селом, много је занимљивија. Према њој, гроф Рогендорф је дворац изгубио јер га је заложио док је играо карте с грофом Чекоњићем, приликом једног путовања возом.

Чекоњићи су, поред већ постојећих објеката, каштел и додатно проширивали. Нови део дворца подигнут је почетком 20. века. Првобитна намена новоизграђеног дела није позната, а данас је у прилично лошем стању. Дрвеће и запуштено зеленило указују на то да је око дворца некад постојао парк. Према причи, оформио га је гроф Чекоњић, доносећи биљке и дрвеће из разних предела. О томе сведочи и стабло гинка које и данас овде расте. О некадашњем сјају дворца Рогендорф сведоче и остаци фонтане.

По завршетку рата 1918. године породица Чекоњић је продала део имања. Највећи део првобитног дворца Рогендорф порушен је у периоду између два светска рата и претпоставља се да су његови делови употребљени као грађевински материјал. У том периоду у дворцу су били смештени октанти и добровољци, који су ту били насељавани.

Посебно је занимљива преписка из тог периода, између насеља Душановац и надлежних власти. У преписци се говори о намери да се дворац сруши и да се тако добијен материјал прода Немцима који долазе из Хајфелда, Шарлавила и Козараца.

Средином 20. века дворац је постао својина локалне пољопривредне задруге и још се користи у те сврхе. У околини се налазило и више помоћних објеката, од којих је већина у веома лошем стању.

Петар Станић