Наива која очарава свет

Опово – „Кад сликам, маштам песму, док пишем песму, долазе ми слике, а кад правим своје претке од глине, онда ми иду и песме и слике, и то је велика радост стварања”, каже сликарка наиве Десанка Петров Морар, која излаже у оповачкој Галерији „Јован Поповић”, у години када обележава шест деценија стваралаштва. Рођена да буде сликарка, као дете је гледала иконе у старој цркви у Ченти и то је, како каже: „Пробудило нешто у мени.” Касније, као врло млада бележи обичаје, до детаља и преводи их на свој ликовни језик, грозничаво их сликајући, бојећи се да ће све то да нестане из нашег живота.

Празничне литије, Мандалина, заветнина њеног родног Сефкерина и Богојављење, пливање за часни крст, призивања кише и коринђаши на сеоским шоровима пуних јата гусака, венчања и крштења, ентеријери у којима централно место има породична икона – живот. Све то, стало је на уља, цртеже и графике, аквареле, радове у теракоти и три књиге поезије, док теоретичари и критика цене да је Десанка, живећи управо изван центара наиве, створила сопствени израз и иконографију – који очаравају свет. Њено стваралаштво баштини један готово заборављени сегмент културе са којим се она идентификује, стварајући нарочити документ прошлости са свим порукама, чијим ишчитавањем обичаји остају сачувани од заборава.

„Лајт мотив опуса Десанке Петров Морар јесте фолклор, обојен лирски и испуњен емотивним набојем. Можда не циљано, али он представља својеврсну етнографску збирку нематеријалне културе обичаја, светковина, свакодневног, спорог живота банатског села које памти из детињства, усмених предања њених бабе и деде, али и других старијих Сефкеринаца. Као и остали сликари наивне уметности, Десанка је изразити индивидуалац, условљена искључиво својим личним доживљајем и ликовним језиком који је сама створила. Њена комплексна стваралачка форма инспирисана је природом, етно-мотивима, наслеђем, заборављеним ритуалима и једноставним сећањем на свет виђен очима детета”, оцењује Тамара Огњевић.

А Десанка је и видела света и свет је видео њена дела. Збраја их тако више од три хиљаде, које је излагала на 60 самосталних наступа, од родног села, широм Србије, до музеја, галерија, библиотека Европе, док листа групних изложби нараста на импозантних три стотине, на свих пет континената. Њене слике и скулптуре су у многим нашим и светским музејима и приватним колекцијама, а име у десетинама монографија, књига и публикација.

Слика за своју душу, одувек и никад јој, каже, не досаде питоми банатски пејзажи, традиционални мотиви у јарким бојама, који осим светске славе имају и државни значај. Слике јој откупљује Министарство културе, а посебно је поносна што су и у читанкама. Хвала за вишедеценијски рад су и Новембарска награда, највише признање Града Панчева, повеље и захвалнице за хуманитарни и рад са најмлађима, од Лимасола, Њујорка, Јапана, Уједињених нација... Десанка Петров Морар је чланица Музеја наивне и маргиналне уметности из Јагодине и Галерије наивне уметности у општини Ковачица, која јој се поклонила Плакетом за животно дело.

– Увек сам некако постиђена, јер мислим, ја сам као нека домаћица која прави добре колаче, или умешна везиља. Осећам да само радим свој посао, али са највећим задовољством. А када ме питају до када ћу, кажем док ме ум и рука држе, док сам жива – каже за „Политику” уметница наиве Десанка Петров Морар.