Бол је као коров

Може ли бол да буде врлина? Како се гордост умешала међу позитивне особине, а скромност нашла на „оптуженичкој клупи” нека су од питања на која смо добили одговоре од Драгане Стојић, тренера за лични раст у области модерне психологије, ауторке књиге „Твоја нова шанса, како живети своје врлине”.

– Бол вам је као коров. Не дозвољава другим биљкама да цветају и расту. Док бол не исцелих, радост живота није могла да никне. Ходајући ка свом циљу схватих да не би било ни мог напретка да не беше бола у који сам тако смело погледала. Велика је истина да је бол наш највећи учитељ – уверена је Драгана Стојић и зато бол убраја у врлине.

Деведесет врлина

 Уз приче из живота она описује 90 врлина. Поред познатих, као што су одговорност, захвалност, вера, упорност, смиреност, пише и о врлинама виђеним на њен начин, као што су на пример луксуз, добар човек, улепшавање живота, фасцинантност…

Она је уверена да промена начина размишљања утиче на другачију слику коју имамо о себи.

– Важно је да се свиђамо себи! Испуњен живот у коме осећамо свој мир тражи да за свакодневне ситуације проналазимо решење. Зато су нам потребне врлине, вештине и знање – каже наша саговорница.

Посебно истиче да је важно да признамо себи особине на које нисмо поносни.

– Уљуљкани у предрасуде, уверења и наслеђене шаблоне свако живи у краљевству неких особина на које није поносан. Игра игре са собом и дру­гима. Мене су учили да је скромност врлина, да се не истичем, а онда сам схватила да почињем да се бојим реакције других на моју посебност. И постала сам краљица одлагања, јер нисам била спремна за сопствени сјај. Скромност је контра­вештина, она гуши наш сјај који ће се исказати када престанемо да ограничавамо своју посебност и изузетност. Границе су нам поставили они који су нас одгајали – указује наша саговорница наглашавајући да је зато потребно изаћи из тих граница да бисмо ишли на­пред и постали господари сопственог живота.

 Особине и способности које негујемо у себи данас утичу на живот који ћемо створити сутра, став је стручњака за лични развој.

Наша саговорница објашњава да свако сам бира да ли ће сопствени живот градити врлинама или га разградити страхом од промена, који се крије у манама и контравештинама.

Зато поручује онима који су одустајали и били колебљиви да од њих зависи да ли ће од данас бити упорни и истрајни, да ли свадљиви или спремни на сарадњу.

– Сукоб у нама настаје када сами себи не желимо да признамо особине на које нисмо поносни, па их скривамо. У тој скривалици често оптужујемо друге да су криви што ми не живимо живот који нам се свиђа – додаје Драгана Стојић.

Додаје и како би сви волели да се осећају одлично, али ако би могли други да се промене. Објашњава да морамо поћи од себе и истражити шта то све није одлично код нас.

Гордост и захвалност

Она има и занимљиво објашњење гордости.

– Сви се ми често погордимо, а да то и не осећамо. У гордости смо када критикујемо друге, осуђујемо или оговарамо. Када мислимо да волимо себе толико да ништа у свом животу не желимо да мењамо нити да учимо, када смо ригидни према свакој промени, сигурни да смо једино ми у праву – у ствари нас је савладала гордост. Не будимо од тих – опомиње наша саговорница.

Она посебно скреће пажњу женама да је неопходно да имају свест о својој вредности.

– Жена је данас веома оптерећена и недовољно призната и у породици и у друштву. Потребно је да раде на својим врлинама као што су самосвесност, самоостварење, мотивисаност, самоиницијатива, сигурност која је заправо ослонац на самог себе.