Ха­ре, ха­ре, Ср­би­јо

Амерички Стејт департмент је у свом годишњем извештају о религијским слободама у свету оценио да, иако Устав Србије подразумева ове слободе, у пракси закон прави разлике међу верским групацијама и негира легалан статус некима од њих. „Већинска Српска православна црква и друге традиционалне религиозне заједнице имају повлашћен статус”, сматра Вашингтон.

Према Закону о црквама и верским заједницама из 2006. године у Србији не постоји званична државна религија, али се издваја седам „традиционалних” верских заједница: Српска православна црква, Римокатоличка црква, Словачка евангелистичка црква, Реформистичка хришћанска црква, Евангелистичка хришћанска црква, као и исламска и јеврејска заједница. За Вашингтон, то је недовољно.

„Министарство вера одбија да региструје многе религијске групе, међу којима Јеховине сведоке или покрет Харе Кришна, али власти признају Грчку и Руску православну црква, иако званично нису регистроване у Србији, дозвољавајући им да делују слободно”, забринуто ће Стејт департмент.

Бог је засигурно хтео да будемо изгледом, духом и религијом различити, а и хришћани су на свом почетку били секта… само, зар мислите, господо, да су данас за просечног Србина Руска или Грчка православна црква и покрет Харе Кришна једно исто? Колико знам, демократија и јесте кад свако ради шта воли, с тим да не угрожава другога. Одређивати некоме шта треба да воли (и коме да се моли), то ваљда није демократски.

„Српска влада није признала друге православне цркве, упркос настојањима Македонске и Црногорске православне цркве да буду признате”, замера нам Стејт департмент. По аналогији Вашингтона, нисмо признали ни независно Косово, упркос настојањима тамошњих Албанаца, али и самих Американаца и дела ЕУ. Само, како је почело, ко зна?

Дан пре објављивања овог извештаја, група од двадесетак младића с хируршким маскама и капуљачама напала је у Београду учеснике Квир фестивала, када је неколико учесника из Србије лакше повређено, док је један амерички држављанин задобио прелом руке и потрес мозга. Више невладиних организација за заштиту људских права из Србије најоштрије је осудило овај догађај. „Учестали хомофобични напади, ометање јавних скупова и културних манифестација који се дешавају у име одбране националног достојанства, заправо представљају продужетак репресивног режима из деведесетих који је своју реафирмацију доживео кроз политику Војислава Коштунице”, оцењују НВО.

Можда сам наиван, ал’ стварно не знам какве везе има окупљање „особа другачије сексуалне оријентације” са одбраном националног достојанства. И ево, Коштунице нема скоро пола године, а у Београду поново бију хомосексуалце.

Раша Попов је једном приликом изјавио да ће Београд бити демократски град тек када следбеници Харе Кришна буду слободно певали испред Српске академије наука. Када ће се то и десити најмање зависи од власти. Толеранција наших грађана на различитост, ново и непознато, у последње две деценије, сведена је на минимум. Али, за то су најмање сами криви, зар не?