„Хомер предграђа” и на пољском језику

Пожега – Дела нашег истакнутог књижевног ствараоца Драгана Јовановића Данилова, који на страним језицима има 20 објављених књига поезије, однедавно се читају и на пољском језику. Реч је о збирци песама „Хомер предграђа” („Homer pryedmiešcia”) објављеној у издавачкој кући „Рутенус” у Пољској (песме на пољски превела Олга Лалић Кровицки). Та Даниловљева збирка већ је објављена и на енглеском, француском, италијанском, немачком, румунском и словеначком језику. Једна је од најпревођенијих српских збирки песама, о њој се у иностранству појавило више од 30 критичких написа.

– Објављивање ове књиге у Пољској изазвало је пажњу пољске критике. У тој земљи у књижевним часописима и на више портала појавиле су се прве рецензије које су написале Ева Радомска и Моника Јастрзав – рекао нам је Данилов, додајући да су пре објављивања „Хомера предграђа” његове песме објављене у десетак пољских књижевних часописа, а заступљене су и у две антологије светске поезије (од којих је посебно значајна „Метафора савремености”) објављене у Пољској.

„Без велике поетске вештине било би немогуће написати књигу попут ’Хомера предграђа’. Поезија Драгана Јовановића Данилова је с једне стране херметична, а с друге жива, пулсирајућа, почесто и натуралистичка, пуна драматичних тензија, траума и страхова. Довољно је бар једном прочитати ове песме па да оне продру у наш крвоток, да нас узнемире и да свака касније прочитана књига савремене актуелне поезије делује као пука декорација”, забележио је у предговору те Даниловљеве књиге Збигњев Мастернак, а Моника Јастрзав у осврту на ову збирку закључује: „С пуним уверењем може се рећи да лирски субјект из збирке Драгана Јовановића Данилова има обележја грчког књижевног генија.”

Подсећамо да је Данилов (рођен у Пожеги 1960. где живи, добитник наших најзначајнијих националних награда за поезију и неколико страних), прошлогодишњи лауреат међународног признања „Сенека” у Италији и међународне награде за поезију „Нови Сад”. Тада нам је изјавио да српски песник може да буде познат и препознат и ван Србије, а да су преводиоци добри анђели који омогућују да се чује ехо песниковог гласа.

– Само онај песник који поштује кôд духовне особености тла са кога потиче, али онај који није ускогруд, скупљен и стегнут у свој грудни кош, може да се целим својим бићем отвори према свету – казао је за наш лист овај изузетни стваралац.