„Homer predgrađa” i na poljskom jeziku

Požega – Dela našeg istaknutog književnog stvaraoca Dragana Jovanovića Danilova, koji na stranim jezicima ima 20 objavljenih knjiga poezije, odnedavno se čitaju i na poljskom jeziku. Reč je o zbirci pesama „Homer predgrađa” („Homer pryedmiešcia”) objavljenoj u izdavačkoj kući „Rutenus” u Poljskoj (pesme na poljski prevela Olga Lalić Krovicki). Ta Danilovljeva zbirka već je objavljena i na engleskom, francuskom, italijanskom, nemačkom, rumunskom i slovenačkom jeziku. Jedna je od najprevođenijih srpskih zbirki pesama, o njoj se u inostranstvu pojavilo više od 30 kritičkih napisa.

– Objavljivanje ove knjige u Poljskoj izazvalo je pažnju poljske kritike. U toj zemlji u književnim časopisima i na više portala pojavile su se prve recenzije koje su napisale Eva Radomska i Monika Jastrzav – rekao nam je Danilov, dodajući da su pre objavljivanja „Homera predgrađa” njegove pesme objavljene u desetak poljskih književnih časopisa, a zastupljene su i u dve antologije svetske poezije (od kojih je posebno značajna „Metafora savremenosti”) objavljene u Poljskoj.

„Bez velike poetske veštine bilo bi nemoguće napisati knjigu poput ’Homera predgrađa’. Poezija Dragana Jovanovića Danilova je s jedne strane hermetična, a s druge živa, pulsirajuća, počesto i naturalistička, puna dramatičnih tenzija, trauma i strahova. Dovoljno je bar jednom pročitati ove pesme pa da one prodru u naš krvotok, da nas uznemire i da svaka kasnije pročitana knjiga savremene aktuelne poezije deluje kao puka dekoracija”, zabeležio je u predgovoru te Danilovljeve knjige Zbignjev Masternak, a Monika Jastrzav u osvrtu na ovu zbirku zaključuje: „S punim uverenjem može se reći da lirski subjekt iz zbirke Dragana Jovanovića Danilova ima obeležja grčkog književnog genija.”

Podsećamo da je Danilov (rođen u Požegi 1960. gde živi, dobitnik naših najznačajnijih nacionalnih nagrada za poeziju i nekoliko stranih), prošlogodišnji laureat međunarodnog priznanja „Seneka” u Italiji i međunarodne nagrade za poeziju „Novi Sad”. Tada nam je izjavio da srpski pesnik može da bude poznat i prepoznat i van Srbije, a da su prevodioci dobri anđeli koji omogućuju da se čuje eho pesnikovog glasa.

– Samo onaj pesnik koji poštuje kôd duhovne osobenosti tla sa koga potiče, ali onaj koji nije uskogrud, skupljen i stegnut u svoj grudni koš, može da se celim svojim bićem otvori prema svetu – kazao je za naš list ovaj izuzetni stvaralac.