Половина младих у Србији има менталне проблеме

Чак две трећине младих у Србији често осећа да је под стресом, половина њих има симптоме анксиозности, а скоро 40 процената често се осећа депресивно, говоре подаци изведени из најновијег „Алтернативног извештаја о положају и потребама младих Србије 2023. године”. Студија која је урађена на репрезентативном узорку особа старости од 15 до 30 година, такође говори да су службе за заштиту менталног здравља углавном недоступне припадницима младе генерације – иако највећи број њих има свест о значају менталне хигијене, свега четири одсто младих каже да им је доступна помоћ стручњака за душу. Утисак оних који су учествовали у овом истраживању, које сваке године спроводи Кровна организација младих Србије, поткрепљује и званична статистика која говори да у Србији постоји свега 47 лекара који се баве менталним здрављем деце и адолесцената до 25. године.

Психолог Ана Мирковић оцењује веома забрињавајућим податак да готово половина младих има неки ментални поремећај и додаје да још више забрињава чињеница да у нашем друштву не постоји организовани систем подршке – званични подаци говоре да на 42.000 младих долази један психијатар, а психотерапијске услуге може себи да приушти мали број адолесцената.

„Наше друштво стигматизује тражење психолошке помоћи још од основне школе, у којој се код психолога иде по казни или када ученик направи неки озбиљнији дисциплински прекршај. Међутим, чињеница је да млади пате и да морамо имати активнији и директнији приступ према њима – не можемо им стално говорити да су они „изгубљена генерација” или да је у наше време све било боље. Морамо разумети колико је тегобно бити млад када је будућност неизвесна, а садашњост испуњена великим очекивањима родитеља и друштва. О величини њихове патње говори и велика злоупотреба психоактивних супстанци – пошто имам двоје деце школског узраста знам да већ у основним школама постоје дилерске мреже које продају дрогу ученицима седмог и осмог разреда”, наглашава наша саговорница и додаје да чињеница да су психоактивне супстанце веома доступне и друштвено прихватљиве – наркотици се спомињу у музици коју они слушају и у великим количинама су присутни у серијама које млади гледају.

Миљана Пејић, генерална секретарка Кровне организације младих Србије, упозорава да подаци из овог истраживања говоре да је чак 95 одсто младих пробало марихуану, али и да је четвртина њих конзумирала кокаин, петина њих експериментисала је са амфетаминима, двадесет процената младих пробало је седативе, а искуство са халуциногеном дрогом има 11 процената младе генерације.

„Број младих који признају да су пробали психоактивне супстанце расте из године у годину, а овај феномен може се објаснити чињеницом да је дрога све доступнија, а њена цена све нижа. Држава мора да има јачу контролу над тржиштем наркотика, а образовни систем мора бити проактивнији када је у питању едукација младих о штетним ефектима психоактивних супстанци. Подаци из другог истраживања које смо недавно радили, говоре да се млади са наркотицима сусрећу још у основној школи – већина њих је и пре 15. године експериментисала са већином психоактивних супстанци. Младима је неопходна едукација у оквиру неформалног образовања у основној школи, а наше искуство говори да вршњачка едукација даје најбоље резултате – вршњаци могу бити негативни узори за идентификацију, али њима се истовремено највише верује када је у питању едукација о негативном утицају психоактивних супстанци”, закључује наша саговорница.

И док статистика Светске здравствене организације сведочи да сваки седми адолесцент на свету живи са менталним поремећајем, национална статистика упозорава да сваке године око 90 младих дигне руку на себе, односно да је суицид други најчешћи узрок смртности младих у Србији. Подаци интердисциплинарног пројекта „Cov2Soul.RS” који су спровели стручњаци Медицинског факултета и Филозофског факултета у Београду, показали су да је током лета 2021. године употреба алкохола код младих узраста од 18 до 25 година била три пута већа него у осталим узрасним групама, а скоро петина је користила алкохол на начин који захтева моменталну интервенцију здравствене службе. Истраживање Уницефа говори да чак 40 одсто младих не зна где може да пронађе стручну помоћ када су у питању ментални проблеми, тек нешто више од трећине њих спремно је да прича о својим психичким тегобама, док свака пета млада особа никада о њима не прича.