Европска капија Крита

Још док возећи се поред плажа у низу, прилазимо старом језгру Ретимна схватамо да је град на северозападу најјужнијег грчког острва Крита „свет на длану”. За разлику од песковитих увала Хање, плаже Ретимна су све поред града и тако свима видљиве, а њихов низ се завршава, на прилазу луци и старом светионику, статуом глобуса, посвећеном Аполону.

Како нам  је објаснила заменица градоначелника Пепи Бирлираки, својим положајем између Медитерана и Егејског мора, на важном поморском путу између Истока и Запада, стари Ретимно увек је био привлачна лука. Смештен је на брду Палеокастри, што по имену сугерише да је пре њега на том месту постајао стари замак.

По проласку кроз Градску капију улазимо у сплет уских улица између чијих камених кућа су „мостићи” за цветне пузавице које праве хлад.

Венецијанска лођа или Градска кућа из 16. века била је место окупљања и договора племића, али и млетачких забава. Након пада Ретимна у Турске руке претворена је у џамију. У њој је археолошки музеј.

Освежење смо потражили код фонтане Римонди из 1626. године. Три чесме у облику камених лављих глава биле су важан извор за становнике града, а данас напајају туристе у врелим данима. Око њих су се налазили старогрчки стубови, сачуване су само две плоче између, а у средини фонтане је венецијански грб.

Повратак у ренесансу

Резбарени украси кућа, сликари с платном на каменим плочницима и стари бродови враћају у доба ренесансе. Ретимно је сачувао изглед оригиналног италијанског средњовековног градића за разлику од старих градова Хање и Ираклиона између којих је смештена.

„Ретимно је један је од најбоље сачуваних старих градова у целој Грчкој. Када су Млеци освојили острво 1212. године,  постао је једно од њихових упоришта. Тако се овде током четири века њихове владавине развија и ренесансна култура”, прича градоначелница показујући нам украшене гвоздене венецијанске балконе.

Светионик, симбол града, грађен је поново у османско време које на острву траје два века потом и о којем сведоче дрвени доксати на спратовима кућа, али и остаци џамија насталих прекрајањем византијских и венецијанских храмова. Касније су џамије опет претваране у цркве. Ове грађевине – сведоци смењивања култура и вера – данас су су задржале и куполе и минарете.

Из доба Византије сачуван је велики број цркава и манастира, а од Венеције су осим луке и уских улица наслеђене многе фонтане и старе двоспратнице. Као и млетачка тврђава Фортеца која се, на брду грађена, надноси над обалом.

Грчки домаћини, у присуству представника туризма и агенција острва Крит, приредили су ручак за београдске новинаре на врху Фортеце. Дагње и инћуни, уз критску мастику, обавезни су на столу. За нас су кувари направили специјалитет Ретимна, троуглове од теста с џемом од смокава, а познате грчке песме попут „Беле голубице” запевали смо заједно.

У овом граду је најстарија посластичарница на Криту и у њој се праве само баклаве и туфахије. Како су нам посластичари, наследници мануфактуре из 1946. године, објаснили, тесто се развија на посебан начин, развлачи се преко целих великих столова, покрива платном и кад одстоји, развија у „јастуке” од којих се праве баклаве. У посебној машини коју има само ова радња данас кува се шербет за туфахије тако да се шећер не згрудва.

Недалеко од ове, сачувана је и радњица старог критског пецива, испред које су редови туриста с разних меридијана.Град који живи целе године истиче се „на глобусу” венецијанском лепотом и живошћу, византијском озбиљношћу и оријенталном егзотиком, али са упечатљивом грчком песмом живота.

Села и манастири

По лепотама и плажама уочена су и села Бали, Аја Галини и Плакијас, до којих „море” бродића стално вози туристе. Познати музичар Костас Мунтакис, ког зову алфа и омега традиционалне музике Крита, рођен је у селу које се зове Алфа. А, брда изнад града „чувају” историјски познате манастире

– Превели, Арсани и Аркади који смо посетили. На ивици једне узвисице, један је од најважнијих споменика Крита. Неки верују да га је још у 12. веку саградио аркадски монах, а други да је назван по византијском цару Аркадију. Када су Османлије, освајајући острво,  после вишечасовне опсаде напале манастир, Крићани су свесно запалили просторију пуну барута у којој су били. Погинули су сви, као и већина турских војника, показујући да желе слободу и да неће пасти у руке непријатељу. Овај чин забележен је спомен збирком скулптура у манастиру и симболише ослобођење Крита. Мало је монаха који овде још живе, али манастир има музеј икона из 16. века, реликвија и орнамената из неколико револуција, а у сувенирници се продају велике копије византијских икона.

У селу Зонијана изнад Ретимна налази се Музеј воштаних фигура који представља историју острва. Аутору Дионисиосу Потамијаносу и његовој супрузи требало је 40 година да створе 87 фигура природне величине.

Повеља за „Политику”

Градоначелник Ретимна Јоргос Маринакис примио је српске новинаре уз оцену да је сусрет с нама „један од најзначајнијих за туризам овога града и за пријатељске односе Србије и Грчке, Београда и Ретимна”.

Том приликом ауторки репортажа с Крита Мирјани Никић уручио је повељу Града за лист „Политика”. Он је додао да су наши туристи овога лета показали још веће интересовање за Ретимно и Крит него досад, оцењујући да им одговара то што је и плажу и смештај могуће у сваком тренутку овде брзо наћи.

Кафанице и радње раде до касно у ноћ

У старом граду већина радњи и ресторанчића остају отворени у сезони до касно у ноћ. Цене сувенира и гардеробе су сличне у целој Грчкој, порција шест тањирића плус грчка салата за двоје кошта 20,08 евра. Осим грилованог сасанаки сира, кобасица и тиквица на жару, на овој трпези су и лоптице од меса, цацики, као и пржена домаћа риба, уз бокал локалног критског вина. У венецијанској старој луци пасте с маслинама, рибом и домаћим састојцима коштају од девет до 13,5 евра.

Цркве претваране у џамије

Џамија Ибрахим Хана налази се у средини венецијанске Фортеце. Подигнута је 1850. као катедрала Светом Николи, али ју је 1646. султан преуредио у џамију. Чврста квадратна конструкција с импресивном куполом остала је нетакнута од времена. Окренута је према Меки и данас је споменик културе.

Џамија Нераце или Гази Хусеинова била је венецијанска црква, па манастир, а потом џамија. У оквиру њених реконструкција изграђен је минарет с два балкона, данас највиши у граду. Поново је по ослобођењу претворена у цркву. У њој се данас одржавају часови музике и концерти.