Древни Фетислам као простор дијалога

Tврђава Фетислам биће с једне стране у фокусу овогодишњег, 11. по реду издања „Казан култа”, који ће бити одржан данас и сутра у Кладову, и српска нематеријална културна баштина с друге, односно могућности локалних заједница да својим политикама и праксама створе неке нове вредности, облике културног туризма…

Као и у ранијим издањима и ове године окосницу програма „Казан култа” представља Међународна конференција о нематеријалном културном наслеђу. Поред конференције, на којој ће учествовати 24 стручњака из земље и иностранства, на програму ће бити представљена дела „Оксфордска историја ислама” и „Оксфордска историја хришћанства”, а концерт ће приредити флаутиста Љубиша Јовановић и Београдски гудачки квартет.

Подручје Ђердапа је 2020. године добило међународну ознаку „УНЕСКО светски геопарк” и за сада је једини такав геопарк у Србији. Прошлог месеца је завршена, како сазнајемо, евалуација коју сваке четири године обавља међународна комисија. Утврђено је да је инфраструктура одлична, али да недостају тимови који би били посвећени раду у геопарку.

– Слично би се могло рећи и за тврђаве на Дунаву које су, већином, реконструисане, али не и у потпуности ревитализоване. То ће свакако бити важне теме о којима ће бити речи на овогодишњој конференцији. Говорићемо, затим, о покретном и непокретном наслеђу: од локалне до светске баштине, о тврђавама, од места историје до простора спектакла, значају међуинституционалне и међусекторске сарадње за очување нематеријалне баштине, о културном наслеђу у функцији културног туризма – каже за „Политику” редитељ Небојша Брадић, председник „Дунав феста” и констатује:

– Знамо да је позитивну репутацију тешко добити, а лако изгубити. Због тога ћемо указати на важност континуираног инвестирања како би у дужем временском периоду могла да буде прибављена добит. Оно што ће дати посебну атмосферу је место одржавања „Казан култа”, биће то простори саме тврђаве Фетислам, који ће, први пут, оживети као простори дијалога и стваралаштва.

Међународна конференција о нематеријалном културном наслеђу отвориће у амбијенталном простору тврђаве Фетислам бројна питања. О томе каква је улога уметника у ревитализацији културне баштине, Небојша Брадић каже:

– Изгледа да су нам ових дана уметници потребнији него икад. Потребни су нам као кустоси, научници, истраживачи историје, као консултанти, повереници и предавачи. Они су ту да пронађу и открију нове уметничке просторе, али и да својим филмовима, концертима, представама и изложбама оживе културно наслеђе. Уметници наступају као катализатори промена, нуде инспирацију и могућности за све остале. Они раде независно, али се организују и тако повезују са другим организацијама и институцијама. На „Казан култу” ћемо дати примере ревитализације непокретне баштине и њене трансформације у узбудљиве и јединствене просторе стваралаштва. О свом искуству на представи „Сан летње ноћи” говориће сценограф Миодраг Табачки, који је древну будванску Цитаделу преобразио у звездано небо „Града театра”. Један од примера добре праксе је и амбијентални спектакл „Последња пловидба Риге од Фере”, која је изведена на обалама Дунава и у простору Куле Небојша. Ова изведба је сценско-музичким изразом на трагу ритуала и опере повезала природно и културно наслеђе Дунава. Овакви примери граде нове наративе и обогаћују „дух места”.

Чување, обнављање и унапређивање културног наслеђа, како Брадић наглашава, јесте улагање у развој овог ресурса без којег би наша животна средина остала без идентитета, али без којег би био незамислив развој туризма у Србији. Зато питање које постављамо гласи: Како улагати средства да бисмо максимално искористили потенцијал културног наслеђа за друштвени развој? Одговор је могућ у сталном дијалогу и сарадњи са републичким и локалним властима, институцијама, организацијама цивилног друштва, приватним сектором и другим заинтересованим актерима. Показало се, у више примера, да култура може, не само да придода нову вредност већ и да директно утиче на преструктуирање и социјалну добробит локалних заједница. Међутим, врло често можемо да видимо како нестручно руковођење и похлепа за новцем неповратно уништава културно наслеђе, а самим тим идентитет пејзажа и перспективу за развој читавог локалитета.

Током претходних година „Казан култ” пропитивао је теме као што су „Градови и нематеријално културно наслеђе”, „Друштвени обичаји и свечана догађања” или „Нематеријално културно наслеђе Дунава”… У чему је важност оваквих манифестација?

– Тврђаве на Дунаву, чија бурна историја сведочи о градитељским подухватима, али и разарањима, симболи су везе између земље и људи, присутни у свести наших грађана. Постоји, међутим, пукотина која је нарасла између земље и људи, пукотина која би требало да буде залечена. На томе ваља стално радити, јер само ако су очуване и живе, дунавске тврђаве могу да буду места сусрета и доживљаја. Истовремено, неки простори дунавских тврђава постали су попришта значајних манифестација попут „Егзита”, „Дунав феста”, „Тврђава театра” и сличних. На крају путање Дунава кроз Србију пронашли смо Кладово, град изванредног природног и културног наслеђа и људе који носе ово наслеђе. Успостављање фестивала „Капија Дунава” на тврђави Фетислам је једна од нових могућности коју желимо да развијамо у овом куту Србије који прочишћава моћни Дунав – закључује Небојша Брадић.