Носталгични повратак Петреа Николоског

Панчево – После више од две деценије Петре Николоски из Лондона поново је у Панчеву, овога пута у Галерији савремене уметности и то самосталном изложбом инсталацијa, објекaтa и видео-радова „Ретроспективни поглед на 1989‒2023”, отвореној до 22. септембра. Николоскије  најављен као македонско-српско-енглески уметник (родио се у Прилепу, школовао у Београду, живи у Лондону), део свог стваралачког опуса дели управо са градом на Тамишу. Започео га је наступом на Југословенском бијеналу скулптуре (ПИЈС) 1989. године, наставио низом других пројеката, на „Ин ситу”, Бијеналу визуелних уметности, Интернационалној уметничкој радионици „Стакло”, те самосталним наступом посвећеним пројекту „Дрво”. Тај период је за њега, како каже, означио усвајање номадске егзистенције и афинитета ка раду на лицу места, у слободним јавним и алтернативним просторима.

– Панчево ми много значи. На неки начин осећам да је ово био мој простор, тако су ме примили уметници овог града. Било је много тога што сам радио у Енглеској и другим земљама света, у чему се управо Панчево појављивало, односно те идеје које сам овде разрађивао. Ти радови су зачети овде и сада су у овој галерији”, напомиње уметник, чији дискурс критика именује као врло рано препознатљив у једноставности форме, њеној прозирности и испреплетаности. Све уз коришћење обиља природних материјала, попут дрвета, прућа, лишћа, вуне, зачина, људске косе, којима он често супротставља другачије материјале, као што су метал, стакло, ексери, камен, те у том укрштању постиже потребну динамику, каже уметник.

„У својим инсталацијама, објектима, амбијентима и постмедијским пројектима уметник се бави граничним подручјима емотивности, чулности, егзистенцијалности и етичности у којима се дотичу прошлост и будућност, исконско са савременим, природно с вештачким. Кроз своје пластичне концепте, он указује на различите друштвене феномене који имају утицај на људски живот и његов опстанак. Поштовање природе и њених законитости ставља у први план, те еколошки освешћено отвара многа питања у вези с очувањем/уништавањем природног пејзажа и свих његових садржајних елемената. У одрицању и аскетском животу, Николоски налази најблискију везу с уметношћу, у којој сопствени живот поистовећује с њом, те у тој симбиози налази изворну енергију за будућа кретања”, оцењује историчарка уметности Светлана Младенов.

 Скулптуре које су пред панчевачком публиком, настале су 2000. године, када је Николоски стварао у Панчеву и поклонио их Фонду галерије, која их је и рестаурирала посебно за ову прилику, а само постаљање актуелне изложбе трајало је више од месец дана.

 – Ово је изузетна прилика да представимо светски познатог и признатог уметника који је овде стварао у оквиру више различитих манифестација, као што је некадашња ПИЈС (Панчевачка изложба југословенске скулптуре) и у радионицама везаним за стакло. У нашем граду је имао 2002. године и самосталну изложбу „Дрво – простори – трансформација 1989‒1999”, посвећену еколошком концепту, у којем је дуго радио, тако да је практично боравио у тој панчевачкој атмосфери један дуг период и сада јој се носталгично враћа ‒ каже Ивана Маркез Филиповић, уредница програма визуелних уметности и кустос Галерије савремене уметности у Панчеву.

 Петре Николоски је рођен у Северној Македонији, магистрирао је вајарство на Факултету примењене уметности у Брограду, а од 1990. године живи и ствара у Великој Британији. За собом има низ значајних самосталних и групних наступа широм света и власник је престижних признања и награда.