Свака друга особа у Србији страхује од инфаркта срца

Од нашег специјалног извештача
Мадрид ‒ После рака, грађани Србије се највише плаше од кардиоваскуларне болести. Тачније, свака друга особа страхује од добијања инфаркта срца, а за неколико процената мање њих зазире од можданог удара. Упркос томе, наши људи нису склони томе да брину о превентиви. Мање од пет одсто грађана наше земље одазива се на скрининг анеуризме абдоминалне аорте, а чак трећина пацијената којима је откривен повишени крвни притисак терапију не узима редовно и у складу са лекарском препоруком. Интересантно је да од шлога највише страхују Казахстанци (54 одсто), док Швајцарци уплашено реагују и на сам помен Алцхајмерове болести (36 одсто).

Ово су само неки од резултата за 2023. годину из здравственог извештаја компаније „Штада”, у оквиру које послује и фармацеутска кућа „Хемофарм”, који је јуче представљен у Мадриду. Ово истраживање је дало веома занимљиве закључке људи из 16 земаља, међу којима је и Србија.

‒ Скорашња дешавања су нас подсетила на пресудну важност доброг здравља. Да би се то остварило и системи побољшали потребна је заједничка акција широког спектра заинтересованих страна заснована на поузданим и проверљивим информацијама и подацима. Здравствени извештај компаније „Штада” је вредан допринос овом циљу и директно доприноси остварењу наше сврхе да бринемо о здрављу људи као поуздан партнер ‒ каже Питер Голдшмит, генерални директор „Штаде”.

Иако је познато да је превенција темељ очувања здравља и раног откривања болести и упркос томе што 66 одсто испитаника у Србији истиче како је то веома важно, позивајући се на народну изреку ‒ боље спречити, него лечити ‒ чак 62 грађана наше државе изјавило је да никада нису отишли ни на један од доступних превентивних прегледа, Тако се по питању личне неодговорности када је у питању здравље, Србија заједно са Пољском, сврстала на прво, најгоре место, са по 62 одсто оних који никада нису обавили ниједан превентивни преглед, а у стопу их прати Румунија са 60 одсто „једнако неодговорних”.

‒ Само четири одсто грађана Србије иде на све доступне превентивне прегледе, а трећина оде „на понеки”. На питање зашто не иду на превентивне прегледе, 23 одсто наших људи каже да за то немају времена, 21 одсто да им то није потребно, 12 одсто да се плаше лоше дијагнозе, а 35 процената људи да и не знају који би им прегледи били потребни – наглашено је на конференцији за новинаре одржаној у главном граду Шпаније.

Поражавајући је податак и да укупно 44 одсто Европљана нису обавили ниједан од доступних превентивних прегледа што указује на ниску здравствену просвећеност просечног житеља Старог континента. Високу свест о очувању здравља показују грађани Узбекистана и Холандије, који у највећем броју случајева редовно одлазе на превентивне прегледе.

‒ Гинеколошки преглед је најпосећенији превентивни преглед и 70 одсто жена у Европи обично обави један преглед годишње. Чехиње предњаче, у стопу их прате Аустријанке и Швајцаркиње, док су жене у Србији при дну лествице са 47 одсто и тек су мало одговорније од Холанђанки и Британки. Други најпосећенији преглед је стоматолошки. Чеси и у овом случају показују највишу здравствену просвећеност, прате их Немци и Аустријанци, а зубара најређе у Европи посећују Португалци. На трећем месту су преглед крвне слике и општи систематски преглед. У Србији  79 одсто особа контролише крвну слику најчешће на захтев лекара – истичу у „Штади”, напомињујући да је овогодишње истраживање обухватило више од 32 хиљаде испитаника, старости од 18 до 99 година.

Најновији „Штадин” извештај о здрављу упозорава да је ово трећа узастопна година пада задовољства здравственим системима широм Европе. Данас је 61 одсто Европљана задовољно здравственим системом у својој земљи, што је за 10 одсто мање у односу на 2021, а 13 одсто у односу на 2020. годину. Белгија, Швајцарска и Холандија остају лидери у погледу задовољства здравственим системом, а највећи пад региструје се у Великој Британији. Једине земље са побољшаним рејтингом су оне које су биле на самом зачељу задовољства. У Румунији је 39 одсто испитаника задовољно, док је у Србији забележен раст задовољства лечењем (34 одсто анкетираних).

Око 20 одсто наших грађана умањило трошкове за свежу храну

Економска криза приморала је 59 одсто Европљана да смање издатке важне за здравље. Сваки други Европљанин забринут је за личну финансијску ситуацију, а 40 одсто испитаника очекује да ће економска криза потрајати или бити још гора, па су морали да смање трошкове – укључујући и оне који се односе на здравље. Тако је 26 одсто људи смањило трошкове за спортске рекреативне активности, а исто толико за свежу храну. На храни навише штеде у Чешкој, Француској и Немачкој. Наши грађани кажу да је 20 одсто њих исто умањило трошкове за свежу храну, а 36 одсто за рекреативно спортске активности.

Мушкарци склонији интимности упркос болести

Сваки четврти Европљанин данас верује да је после пандемије короне подложнији прехладама и чак више од трећине младих тврди да сада лакше оболевају. Румуни, Пољаци и Италијани у највећем проценту верују да им је живот са пандемијом значајно ослабио имуни систем што резултира чешћим инфекцијама. Насупрот њима грађани Чешке и Србије (по 70 одсто) и у просеку 62 одсто Европљана, тврди да прехладе имају једнако често као и пре пандемије, а 11 одсто истиче да је склоност већој подложности прехладама ‒ чиста фикција.

Да ли су за дистанцу или интимност са прехлађеним партнером?

‒ Када им је партнер болестан, 39 одсто Европљана покушава да спречи инфекцију избегавањем физичке интимности. Међутим, трећина њих не би партнеру ускратила пољупце иако је прехлађен, а за додатних 30 одсто, то не би била препрека ни за пуну физичку интимност. Холанђани Аустријанци и Шпанци највероватније би били интимни са болесним партнером ‒ наводи се у здравственом извештају „Штаде”.

За разлику од њих, 52 одсто Британаца, и 54 одсто Узбекистанаца кажу изричито „не”, инсистирајући на дистанци. У Србији би 60 одсто било интимно са партнером упркос прехлади. Истраживање показује и да су мушкарци склонији интимности упркос болести (64 процената), у односу на жене (56 одсто).