Век од рођења професора Душана Дукића

Професор Географског факултета Универзитета у Београду др Душан Дукић, рођен пре једног века, а преминуо пре 10 година (Моравци код Љига, 1923 – Београд, 2013), један је од оних истраживача и научника који су доприносили популаризацији научних сазнања из више географских дисциплина. Чинио је то на страницама „Политике” дуже од две деценије. Препознатљив је као професор хидрологије и дешифровања аеро-фото снимака, односно проучавања речних режима у Србији и Југославији. Монографија о реци Сави, коју је 1957. године публиковала Српска академија наука и уметности, била је и остаје јединствена те врсте код нас. Уз то, изванредно је познавао не само Саву, већ и Дунав, јер је извесно време радио у речном бродарству и често пловио Савом до Сиска у Хрватској и Дунавом до Пасауа у Немачкој.

Бавећи се проблемима водоснабдевања насеља, индустрије и пољопривреде, залагао се за рационални приступ и сврсисходно коришћење површинских и подземних вода, посебно за очување квалитета плaнинских и равничарских река. У научним круговима уважаван је као оснивач антропогеографске (хумане) потамологије, науке о рекама, којима је посветио највећи део свог 40 година дугог научног стваралаштва у Географском институту САНУ, Научном друштву Србије и на Географском факултету. У својим научним, стручним и популарним радовима, као и одговарајућим елаборатима за оперативу, посебну пажњу посвећивао је квалитету воде за пиће, потребе војске, општенародне одбране, одговарајућих индустријских делатности, наводњавање, риболов, рекреацију и туризам. Посебно је анализирао узроке повремених поплава и могућности одбране од њих, као и услове теретног и путничког саобраћаја на нашим рекама. Поред научно-популарних књига „Наше реке” и „Заштита река”, из тог домена објавио је више десетина радова у земљи и иностранству, а своја знања преносио је не само нашим студентима, већ и полазницима неколико семинара у некадашњем Совјетском Савезу.

Чини се да је посебан допринос промоцији и популаризације знања, не само из области потамологије, науке о рекама, већ и из још неколико географских научних дисциплина, дао као вишегодишњи сарадник „Политике”. У рубрикама овог дневног листа Да ли знате и Занимљивости из наших крајева, повремено и два пута у току недеље, писао је одговоре на питања или истицао природне и антропогеографске специфичности и занимљивости из наше земље и света. Пошто је много путовао и имао огромну библиотеку, увек је проналазио одговоре и теме којима је читаоце „Политике” на посебан начин даривао. Рубрика Да ли знате дуго је штампана на целом ступцу, те је професор Душан Дукић понекад писао одговоре и на по два питања.

Новинар „Политике” Богдан Ибрајтер посветио му је једном приликом готово целу страну овог дневног листа. Тада су бројни читаоци сазнали ко је и какав професор Душан Дукић, из чијих су кратких, истинитих, конкретних и садржајних текстова сазнавали много о природи и људима, рекама и океанима, језерима и водопадима, поплавама и сушама. Сећање поводом стогодишњице рођења побуђује успомене на знаменитог професора и популаризатора географске науке, добитника Медаље Јована Цвијића.

Стеван М. Станковић,
Београд