Роман на италијански начин

Нова књига Снежане Милинковић „Роман на италијански начин” књижевно-историјска је студија о изворима и почецима италијанског и европског романа у другој половини 15. и у првој половини 16. века.

Описујући настанак модерног романа, ауторка се посебно бави витешким епом, раним формама романа „на италијански начин” и спевом „Махнити Орландо”. Поред Ариостовог „Махнитог Орланда”, као најважнијег представника своје врсте у италијанској књижевности тога доба, Снежана Милинковић своју студију посвећује истраживању Бојардовог „Заљубљивања Орланда” и Пулчијевог „Моргантеа”.

Полазећи из такве перспективе, ауторске прати распон од дефиниције „витешког епа”, преко пародије као књижевне и културне реалности, госпи и витезова, оружја и љубави који испуњавају спевове италијанских аутора овог доба, до „романа на италијански начин”.

– Не тако давно, када су мислиоци, који су одредили и наше данашње поимање књижевности и културе, постављали темеље модерности, ови су аутори, на првом месту највећи међу њима, Л. Ариосто, послужили и као повод и као начин да се та модерност, уједно и поглед на историју, те и човека уопште, појме и одреде. И у ово наше доба, у раскораку између жала за свеобухватним погледима на свет, човека и стварање, и страха од онога што они носе собом, у свеопштој „мобилности” која вапи за упоришном тачком, премда у њу не верује, Пулчи, Бојардо, и надасве Ариосто могу бити једнако изазовни да кроз неминовно другог (и другачијег) одређеног добом између друге половине 15. и прве половине 16. века, сагледамо сами себе, смисао и бесмисао наших савремених „потрага”. А једнако, рекла бих, и пример који нам указује да у трагању за лепотом израза, за самом идејом лепог оваплоћеном у речима и њиховој најузвишенијој форми – поезији, лежи и највише етичко начело које се огледа у достојанственом признавању пораза и једнако достојанственом истрајавању у трагању за истом том лепотом и, уједно, истинитошћу језика и поезије – каже Снежана Милинковић.

Она је књижевнa историчаркa и преводилац. Професорка је италијанске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Бави се старијом италијанском књижевношћу средњега века и хуманизма и ренесансе, као и проблемима жанра новеле, витешког романа, епистоле. Бави се и компаративним изучавањима и везама између српске и италијанске књижевности. Објавила је књиге: „Преображаји новеле. Новела од В. Врчевића до С. Матавуља и италијанска новелистичка традиција”, „Декамерон. Књига о љубави”, „Преписка Лодовика Бекаделија, надбискупа дубровачког (1555–1560)” (са Н. Стипчевићем). Између осталих, превела је и дела Клаудија Магриса.

Студија Снежане Милинковић „Роман на италијански начин” прва је књига у новој „Архипелаговој” едицији „Италиана”. Едиција је замишљена као низ књига о италијанској књижевности и култури, као и избор дела из класичне и савремене италијанске књижевности и културе. Едиција „Италиана” покренута је уз подршку Италијанског института за културу. После познате антологијске едиције „100 словенских романа” и започете серије антологија савремене европске приповетке „Читање Европе”, „Архипелаг” у покретању едиције „Италиана” види могућност за истраживање једног ширег културног простора, што је поготову важно у савременом тренутку у коме постоји тако много искључивања и нетрпељивости.

М. В.