Урушавање Волстрита

Финансијски ураган, који је кренуо са Источне обале Америке, из њујоршке новчане светиње Волстрита, још пустоши њене обале, али озбиљно прети и берзама на много даљим просторима. Чак се и мирни Јапан узнемирио. Централна банка Земље излазећег сунца, за не дај боже, убризгала је пре неки дан на унутрашње кредитно тржиште још 23,9 милијарди долара, у намери да побољша опалу ликвидност банака и спречи даљи пад цена акција на домаћим ефектним берзама.

До нашег хипотекарног тржишта, срећом, још ни најмањи вал није стигао, али та чињеница не значи да смо поштеђени његовог разорног деловања. Мали смо, у правој светској финансијској шпиљи. Али, баш зато по нас може бити разорнији окаснели ударац. Надајмо се да ће нас бар то зло мимоићи.

Како је све кренуло, у овом часу није од превеликог значаја. Суштина савременог капитализма и трговања виртуелним хартијама од вредности јесте да од долара направи бар десет, сто, па и више. Границе нема. И момци су се заиграли. Дотакли су врх система, а он је почео да се урушава на сасвим безазленој ствари – немогућности многих купаца и њихових јемаца да уредно плаћају доспеле рате за хипотекарне кредите.

И осипање плетива из филигрански исплетеног џемпера почело је неслућеном брзином и обимом. Живот је казнио оне који нису знали или нису умели да предвиде куда све могу да залутају у лавиринтима савременог финансијског мозаика. Пали су, као и сви софистицирани играчи, на сасвим баналној ствари – беспарици. Нису имали посла и новца да плате дуг. И – крај. Рушење.

Цео свет, па и нас обичне, посматраче, интересује ко ће све то да плати. У игри је, кажу, од четири до девет хиљада милијарди долара. Америчка централна банка (ФЕД), председник Џорџ Буш и безмало целокупан естаблишмент чине све, чак и мимо тржишних правила, не би ли од банкротства спасили бастионе приватног бизниса, јер су израчунали да би посредне штете биле још веће од садашњих ако би их пустили низ воду. Поједине процене указују да ће Америка бар пет година „гордо посртати” због рушилачког таласа хипотекарне куле од карата, али ту цену платиће и милиони малих акционара, са свих страна света, не само у Америци, чије су хартије од вредности за само неколико дана обезвређене за 61 до 94 процента. Банкрот.

Док пожар траје, а узроци се ислеђују, јер се укључио и Федерални истражни биро, тешко је наслутити крајњи исход и висину могуће штете. Једно је сасвим извесно – држава Америка, и не само она, мораће озбиљно да стави под контролу отргнуте врхове високософистицираног финансијског бизниса. Да ли ће и колико то ићи на уштрб прокламованих тржишних слобода и ко ће у томе кога контролисати – они владу или влада њих, није од пресудног значаја, али више ништа неће бити исто као пре пар месеци.

И у том погледу и за нас, овако мале и „ничим изазване”, неће бити згорег да извучемо извесне поуке. Најмање због извесног поскупљења иностраних зајмова, већ услед онога што се зове хипотека, коју нико неће, нити може да плати.

Да видимо ко ће и како да купи панчевачки „Агрожив”. Станови имају прођу, за сада, али посрнула предузећа тешко, а за нас бура у чаши воде биће већа невоља од урагана са Волстрита.