Urušavanje Volstrita

Finansijski uragan, koji je krenuo sa Istočne obale Amerike, iz njujorške novčane svetinje Volstrita, još pustoši njene obale, ali ozbiljno preti i berzama na mnogo daljim prostorima. Čak se i mirni Japan uznemirio. Centralna banka Zemlje izlazećeg sunca, za ne daj bože, ubrizgala je pre neki dan na unutrašnje kreditno tržište još 23,9 milijardi dolara, u nameri da poboljša opalu likvidnost banaka i spreči dalji pad cena akcija na domaćim efektnim berzama.

Do našeg hipotekarnog tržišta, srećom, još ni najmanji val nije stigao, ali ta činjenica ne znači da smo pošteđeni njegovog razornog delovanja. Mali smo, u pravoj svetskoj finansijskoj špilji. Ali, baš zato po nas može biti razorniji okasneli udarac. Nadajmo se da će nas bar to zlo mimoići.

Kako je sve krenulo, u ovom času nije od prevelikog značaja. Suština savremenog kapitalizma i trgovanja virtuelnim hartijama od vrednosti jeste da od dolara napravi bar deset, sto, pa i više. Granice nema. I momci su se zaigrali. Dotakli su vrh sistema, a on je počeo da se urušava na sasvim bezazlenoj stvari – nemogućnosti mnogih kupaca i njihovih jemaca da uredno plaćaju dospele rate za hipotekarne kredite.

I osipanje pletiva iz filigranski ispletenog džempera počelo je neslućenom brzinom i obimom. Život je kaznio one koji nisu znali ili nisu umeli da predvide kuda sve mogu da zalutaju u lavirintima savremenog finansijskog mozaika. Pali su, kao i svi sofisticirani igrači, na sasvim banalnoj stvari – besparici. Nisu imali posla i novca da plate dug. I – kraj. Rušenje.

Ceo svet, pa i nas obične, posmatrače, interesuje ko će sve to da plati. U igri je, kažu, od četiri do devet hiljada milijardi dolara. Američka centralna banka (FED), predsednik Džordž Buš i bezmalo celokupan establišment čine sve, čak i mimo tržišnih pravila, ne bi li od bankrotstva spasili bastione privatnog biznisa, jer su izračunali da bi posredne štete bile još veće od sadašnjih ako bi ih pustili niz vodu. Pojedine procene ukazuju da će Amerika bar pet godina „gordo posrtati” zbog rušilačkog talasa hipotekarne kule od karata, ali tu cenu platiće i milioni malih akcionara, sa svih strana sveta, ne samo u Americi, čije su hartije od vrednosti za samo nekoliko dana obezvređene za 61 do 94 procenta. Bankrot.

Dok požar traje, a uzroci se isleđuju, jer se uključio i Federalni istražni biro, teško je naslutiti krajnji ishod i visinu moguće štete. Jedno je sasvim izvesno – država Amerika, i ne samo ona, moraće ozbiljno da stavi pod kontrolu otrgnute vrhove visokosofisticiranog finansijskog biznisa. Da li će i koliko to ići na uštrb proklamovanih tržišnih sloboda i ko će u tome koga kontrolisati – oni vladu ili vlada njih, nije od presudnog značaja, ali više ništa neće biti isto kao pre par meseci.

I u tom pogledu i za nas, ovako male i „ničim izazvane”, neće biti zgoreg da izvučemo izvesne pouke. Najmanje zbog izvesnog poskupljenja inostranih zajmova, već usled onoga što se zove hipoteka, koju niko neće, niti može da plati.

Da vidimo ko će i kako da kupi pančevački „Agroživ”. Stanovi imaju prođu, za sada, ali posrnula preduzeća teško, a za nas bura u čaši vode biće veća nevolja od uragana sa Volstrita.