Аранђеловац на карикатурама Паје Ненадовића

Аранђеловац – Удружење ликовних уметника Аранђеловца у Малој галерији УЛУА у граду под Букуљом, организовало је изложбу „Карикатурама кроз наш град” Бранислава Паје Ненадовића, а највише заслугом Радована Арсенијевића, председника аранђеловачког Удружења „Арт форум”.

– Карикатура има неколико праваца и може бити или политичка, као што су биле карикатуре Зука Џумхура и Ива Кушанића, или портретна у којој је мајстор био Паја Станковић, или она која прати проблеме у друштву. У ову последњу групу спадају моје које су настале из наше свакодневице и проблема нашег града. Оне немају циљ да оптужују, већ само постављају одређена питања, указују на извесне појаве и проблеме и траже одговоре. Ми карикатуристи се не бавимо политиком, већ само указујемо и скрећемо пажњу. Неке карикатуре се враћају, неке само једанпут живе, али нити једна од ових 40 изложених није никога повредила – рекао је на отварању Ненадовић и подсетио да је последња изложба карикатуре у Аранђеловцу била изложба карикатуре Александра Класа пре неколико деценија у оквиру Смотре уметности „Мермер и звуци” и да је време да се карикатура „врати” у варош под Букуљом и кроз изложбу, али посебно кроз бављење млађих нараштаја.

Кроз свој изложбени опус чувени аранђеловачки карикатуриста осврнуо се на историју и проблематику града у којем живи. Обухватио је проблеме туризма, пропадање, неиспуњена страначка обећања, жртве транзиције, све лошији образовни систем, локалне поремећаје који одавно нису само на нивоу града и закључио да карикатура данас нема исти значај као некада. Прокоментарисао је своју прву карикатуру из 1960. године и ову новијег датума на којима је тема иста, а то је Старо здање и закључио да све грађане Аранђеловца, укључујући и њега самог, треба да буде срамота због данашњег стања једне од некада најлепших зграда у Србији. Није заобишао ни никад завршену зграду Рехабилитационог завода, чија је изградња почела 1985. године, која је требало да буде модерна грађевина и која би и данас доприносила корисницима Специјалне болнице за рехабилитацију. Подсетио је и на чувеног Саву САмоупраВљАча, који се кроз радничке догодовштине борио за права запослених у некадашњем привредном гиганту „Шамот”. Савин идејни творац био је Мирослав Живковић, новинар и један од оснивача Радио Шумадије (1972), са којим је Ненадовић осмишљавао карикатуре.

Изложба је изазвала велико интересовање Аранђеловчана и била лепа прилика да се окупе деценијски и нови поштоваоци Ненадовићевог стваралаштва.

Бранислав Паја Ненадовић рођен је у Крушевцу (1945), а у Аранђеловцу живи од 1955. године. Надимак Паја добио је у основној школи цртајући јунаке Волта Дизнија. Дуже од две деценије објављивао је у крагујевачком листу „Светлост”, приштинском „Јединство”, фабричким новинама „Шамот” (Аранђеловац), али и у другим дневним и недељним гласилима. Карикатура му је помогла да заврши студије, а за време активног бављења објавио је неколико хиљада карикатура. Његовим стопама пошли су унук Михајло Величковић, који се бави сликарством и графичким дизајном, и унука Марија кроз професионално шминкање.