Aranđelovac na karikaturama Paje Nenadovića

Aranđelovac – Udruženje likovnih umetnika Aranđelovca u Maloj galeriji ULUA u gradu pod Bukuljom, organizovalo je izložbu „Karikaturama kroz naš grad” Branislava Paje Nenadovića, a najviše zaslugom Radovana Arsenijevića, predsednika aranđelovačkog Udruženja „Art forum”.

– Karikatura ima nekoliko pravaca i može biti ili politička, kao što su bile karikature Zuka Džumhura i Iva Kušanića, ili portretna u kojoj je majstor bio Paja Stanković, ili ona koja prati probleme u društvu. U ovu poslednju grupu spadaju moje koje su nastale iz naše svakodnevice i problema našeg grada. One nemaju cilj da optužuju, već samo postavljaju određena pitanja, ukazuju na izvesne pojave i probleme i traže odgovore. Mi karikaturisti se ne bavimo politikom, već samo ukazujemo i skrećemo pažnju. Neke karikature se vraćaju, neke samo jedanput žive, ali niti jedna od ovih 40 izloženih nije nikoga povredila – rekao je na otvaranju Nenadović i podsetio da je poslednja izložba karikature u Aranđelovcu bila izložba karikature Aleksandra Klasa pre nekoliko decenija u okviru Smotre umetnosti „Mermer i zvuci” i da je vreme da se karikatura „vrati” u varoš pod Bukuljom i kroz izložbu, ali posebno kroz bavljenje mlađih naraštaja.

Kroz svoj izložbeni opus čuveni aranđelovački karikaturista osvrnuo se na istoriju i problematiku grada u kojem živi. Obuhvatio je probleme turizma, propadanje, neispunjena stranačka obećanja, žrtve tranzicije, sve lošiji obrazovni sistem, lokalne poremećaje koji odavno nisu samo na nivou grada i zaključio da karikatura danas nema isti značaj kao nekada. Prokomentarisao je svoju prvu karikaturu iz 1960. godine i ovu novijeg datuma na kojima je tema ista, a to je Staro zdanje i zaključio da sve građane Aranđelovca, uključujući i njega samog, treba da bude sramota zbog današnjeg stanja jedne od nekada najlepših zgrada u Srbiji. Nije zaobišao ni nikad završenu zgradu Rehabilitacionog zavoda, čija je izgradnja počela 1985. godine, koja je trebalo da bude moderna građevina i koja bi i danas doprinosila korisnicima Specijalne bolnice za rehabilitaciju. Podsetio je i na čuvenog Savu SAmoupraVljAča, koji se kroz radničke dogodovštine borio za prava zaposlenih u nekadašnjem privrednom gigantu „Šamot”. Savin idejni tvorac bio je Miroslav Živković, novinar i jedan od osnivača Radio Šumadije (1972), sa kojim je Nenadović osmišljavao karikature.

Izložba je izazvala veliko interesovanje Aranđelovčana i bila lepa prilika da se okupe decenijski i novi poštovaoci Nenadovićevog stvaralaštva.

Branislav Paja Nenadović rođen je u Kruševcu (1945), a u Aranđelovcu živi od 1955. godine. Nadimak Paja dobio je u osnovnoj školi crtajući junake Volta Diznija. Duže od dve decenije objavljivao je u kragujevačkom listu „Svetlost”, prištinskom „Jedinstvo”, fabričkim novinama „Šamot” (Aranđelovac), ali i u drugim dnevnim i nedeljnim glasilima. Karikatura mu je pomogla da završi studije, a za vreme aktivnog bavljenja objavio je nekoliko hiljada karikatura. Njegovim stopama pošli su unuk Mihajlo Veličković, koji se bavi slikarstvom i grafičkim dizajnom, i unuka Marija kroz profesionalno šminkanje.