И државно министарство избегава ћирилицу

Баш ћирилица нема среће. Ни у великој народној наградној игри „Узми рачун и победи” није било места за њу, иако је реч о државној акцији. Хајде што су трговачки рачуни на латиници (ах, тај компјутер), али ознака слова у тражењу добитника није баш морала бити исписана латиницом, зар не?

Уз све то, наградна игра Министарства финансија Србије има две фалинке (ова реч да бих био Европејац), да не кажем омашке. Прво, у евидентирању купона користе се слова латинице, уместо српске ћирилице, што је у последњем извлачењу „покушао” да исправи водитељ извлачења Слободан Шаренац, али му то није дозволио правилник игре. Па кад државно министарство избегава ћирилицу, Уставом означену као основно писмо ове земље, шта се онда може очекивати од предузетника који се „поломише” називајући своје фирме страним именима и исписујући их латиницом?

Друга је што се додељују станови у Београду, чиме се непотребно насељава главни град, а расељава широки простор земље Србије. Београд је иначе оптерећен многим стамбеним и комуналним проблемима, па се довођењем нових становника без потребе стање у граду у сваком погледу отежава. Потребно је више места у школама, домовима здравља, у саобраћају...

Није мала ствар да се за неколико стотина динара добијају тако вредне награде као што су станови. Зашто се они не би додељивали диљем Србије, рецимо у Трстенику, Крушевцу или, на пример, у Крагујевцу? Верујем да добитници не би имали ништа против, јер стан није „дугме”, што каже наш народ.

„Антр ну” (међу нама), што би рекли наши пријатељи Французи, нису ли ове награде мало мегаломанске с обзиром на време у којем живимо и услове под којима опстајемо, док на другој страни штрајкују просветни, медицински и други радници? Новац за високе награде ипак се издваја науштрб свих грађана земље Србије.

Јован Вуковић,
Нова Пазова