„Скупљачи перја“ у СНП-у

Представа „Скупљачи перја“ рађена према истоименом култном филму Александра Петровића, у режији искусног македонског уметника Дејана Пројковског, једног од водећих регионалних редитеља и педагога биће премијерно изведена у среду увече, 8. новембра од 19. 30 сати сцени „Пера Добриновић новосадског Српског народног позоришта. Прича се базира на животу Рома у једном селу на северу Војводине. Представа се бави темама љубави, међуетничким и социјалним односима и приказује ромски фолклор на аутентичан, а не романтизован начин…Адаптацију и драматургију потписује Сашо Димоски, сценограф је Валентин Светозарев, костимографкиња Ивана Ристић. Композитор је Оливер Јосифовски, а кореографкиња Андреја Кулешевић.

-Више од пола века касније, повратак „Скупљачима перја“ је враћње стварности бола и радости слободе, лепоте френетичног живљења, аутентичности живота, жудњи и страсти, смрти и еросу. То је враћање константи која, без разлике у промени контекста, остаје иста. Њена суштина је отпорна на друштвене промене и представља управо отпор укалупљивању  у конвенције савременог света: толико да створи свет довољан сам за себе. „Сакупљачи перја“, је химна слободе до које се увек стиже услед затвора пред сопственим очима, каже Пројковски.

Искусни, интригантни Дејан Пројковски профилисао се као редитељ великих дела светске класике, стварајући представе са специфичним естетским и иновативним сценским језиком. За изузетна уметничка достигнућа добитник је бројних признања и награда за режију, поред осталих на фестивалу „Војдан Чернодрински“, „Стоби“, ФИАТ, ИНФАНТ… Његове представе извођене су на сценама у Италији, Немачкој, Турској, Француској, Енглеској, Србији, Хрватској, Пољској, Албанији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Мађарској, Бугарској, Ирану, Словенији.

Филм „Скупљачи перја“ одавно живи у шареним облицима легенде, попут извезених украса са ромских марама, заузимајући тако различита ,а кључна места не само у сфери наше, већ и планетарне културе. Као филм, како примећује Властимир Судар, који је својевремено приказан у више од стотину земаља и имао 200 хиљада продатих улазница само у Паризу, престоници Француске али и европског филма, и уз то дуго био најгледанији филм у бившој Југославији, онда се и статистички може доказати његов изузетан значај. А за оне који за бројеве не маре, поготово у домену уметности, остаје непозната како је један филм који приказује врло осетљиву, а сурову психолошку љубавну драму у простору насељеном најсиромашнијом и најобесправљенијом етничком заједницом у Европи, успео да додирне толика срца, мисли, и распламса полемике, и тако дуго остане и битан и савремен.

-Поред тога, „Скупљачи перја“ освојили су гран при канског фестивала и били номиновани за Оскара, али су и почасно приказани на отварању Првог светског конгреса Рома, у Лондону 1971. године. Филм је тако увео у светску популарну културу звукове и боје и Ромске и балканске културе, те 1967. године, за шта и тада и касније није увек било разумевања код нас. Стварајући у колективној свести јунака какав је Бели Бора, заслепљен својом страшћу за младом Тисом која се и сама грчевито бори за њену слободу и право избора, Александар Саша Петровић је произвео ретко храбар филм чији главни јунак Бора као да нас из своје маргинализоване позиције пита да ли смо предалеко отишли са нашом цивилизацијом. На позоришним даскама у Новом Саду, у Војводини гдје су „Скупљачи перја“ пре више од пола века већином и снимљени, редитељ Дејан Пројковски нас сада враћа на дуге друмове ромске, у потрази за перјем које се никад не да сакупити, констатује Властимир Судар.

У представи играју: Марко Савић, Бојана Милановић, Марта Береш, Милан Ковачевић, Јована Балашевић, Александра Плескоњић, Гордана Каменаровић, Пеђа Марјановић, Миа Симоновић, Мирјана Гардиновачки, Александар Гајин, Аљоша Ђидић, Вукашин Ранђеловић, Марко Савковић, Димитрије Аранђеловић, Мирослав Фабри, Душан Јакишић, Ивана Панчић Добродолац, Катарина Брадоњић, Симонида Мандић, Александар Сарапа, Анђела Пећинар, Михајло Матић, Јован Живановић, Ивана Крстић, Стефан Бероња, Дамјан Мандић, Симон Петковић, Искра Шимон. Ту су и бројни музичари, и други угледни уметници.