ГОВОРИТЕ ЛИ ПК ЈЕЗИК?

Једна наша ТВ однедавно је нешто израженије почела да користи језик тзв. политичке коректности (ПК). То је изазвало ругање у делу јавности и злобни коментар у рубрици "ТВ Алапача". ПК језик између осталог значи "инклузију" (укључење) жена у говор како би се, већ на нивоу језика, обезбедила њихова већа видљивост. Ако је Ана изабрана у скупштину, она ће бити "посланица", не "посланик". Такође, нећете рећи "посланици су одлучили", већ "посланици и посланице су одлучили".

Да је ПК језик са феминистичких рубова стигао у средиште наше велике политике постало је јасно када је, 2005, изашао нацрт статута Демократске странке. Већ у првом члану појавио се израз "члан/ица" и као такав је остао у свих 88 чланова. У предлогу устава који је изнео ДС такође се појавио израз "грађани и грађанке" и затим се бескрајно понављао кроз цело штиво предлога. Најновија одлука "наше најмодерније и најобјективније телевизије" (како је, ругајући се, приметила "ТВ Алапача") да више користи инклузивни језик, само је још један корак у правцу успостављања ПК језика као друштвеног стандарда.

Као и у свим стварима, и овде треба бити разборит и раздвојити оно што је паметно од онога што је претеривање. У ПК језику може бити добро то што нас он упућује на нешто већу одређеност, поготово када је реч о занимањима. Доиста је било бесмислено говорити: "Премијер је рекла" или "Министар је одлучила". Отпор у овој ствари највише изазивају новосковани женски облици неких занимања, као што је "психолошкиња". Али, ми ту опет идемо из крајности у крајност. Исмевајући хрватску манију за новокованицама, ми смо решили да свој језик допуњујемо само тако што ћемо у њега уносити стране речи. Но, стварање нових речи или нових облика природан је процес. Да паметни људи својевремено нису сковали речи као што су "сладолед" и "падобран", ми бисмо данас јели "ајскрим", а скакали "парашутом". Када сам први пут чуо реч "социолошкиња" признајем да сам се намрштио. Данас сам се већ толико навикао на ту реч да је и сам користим. Када се говори о некој жени, она је доиста прецизнија и згоднија за употребу. Тамо где се може направити женски облик неког занимања не видим зашто се не би направио и користио.

Сасвим је друга ствар са инклузијом, а поготово како је схвата наша бирократија (и не само наша). Идеја да у свим исказима и жена мора постати видљива доводи до сувишног нагомилавања речи или рогобатних дублета (друг/це). Наши језикословци непрестано објашњавају да у српском језику граматички мушки род не значи да је реч искључиво о особама мушког пола. Када кажемо "професори и ђаци" то стварно не подразумева само мушкарце. Али, наше радикалне "инклузивисткиње" за то не маре и инсистирају на буквалној граматичкој видљивости. На ПК језику, дакле, не може се рећи: "Нека политичари не мисле да су грађани наивни." Него се мора казати: "Нека политичари и политичарке не мисле да су грађани и грађанке наивни и наивне." Стварно бесмислено!

Још бесмисленија је инфлација инклузивности. Писци Статута ДС-а мисле да су богзна колико модерни са својим "члановима/ицама". Али, већ у члану 2 они показују колико су ПК заостали, пошто још увек говоре о "половима" и њиховој равноправности. Нема више "полова", то је било у доба комунизма. Реч која је данас ПК јесте – "род". Јер, пол је, како нам објашњавају, биолошка категорија и подразумева бинарну структуру, док "род" афирмише идеју социјалне конструкције и укључује све врсте полног опредељења.

Незгода је једино што се жреци ПК никако не могу договорити колико тачно има родова. У доба када смо ишли у гимназију постојали су хетеросексуалци (мушкарци и жене) и хомосексуалци (м. и ж.). Пре десетак година подучени смо да је ПК израз за ове друге – "геј и лезбо особе". Таман смо и то савладали, кад жреци ПК сковаше израз "ГЛБТ особе". Скраћеница ГЛБТ означава геј, лезбо, бисексуални и транссексуални род. Добро, научисмо и то, кад, не лези враже, јавише се и друге категорије које захтевају инклузију.

Отворите "Википедију" под ГЛБТ и видећете да се тој скраћеници сада додаје и Q за queer (знају само да нису хетеросексуални, али нису сигурни шта су), затим A за асексуалне (asexual), T за оне са двоструким идентитетом (two spirit), I за оне чији је сексуални идентитет негде између (intersexиаl), P за пансексуалне (pansexual), O за омнисексуалне (omnisexual) итд. Политички сасвим коректна скраћеница гласила би ГЛБТУАДИПО, али и то није гаранција да неко није изостављен.

Манимо се, зато, свих тих крајности и држимо се мере. "Зови ме и крчагом, али ме немој разбити." Стварно није све у речима. Хајде да се поштујемо због врлина, не због пола. То је далеко важније и од хиљаду зарицања: "Свако ће бити срећан/а/о".

Политички аналитичар