Научници потврдили: на Венери има кисеоника и дању

Астрономи су у новој студији открили атомски кисеоник у дневној атмосфери Венере. Такво директно посматрање током дана на овој планети пружа драгоцен увид у сложену динамику Венерине атмосферске циркулације, бацајући светло на загонетног суседа Земље.

Венера, иако слична Земљи у смислу масе и састава, у многим другим аспектима се изразито разликује од наше планете. Њени густи облаци у којима доминира угљен-диоксид прекривају њену површину стварајући ефекат стаклене баште који резултира површинским температурама које достижу ужарених 464 степена Целзијуса.

Из ових облака пада кисела киша, а атмосфера планете се креће невероватном брзином, са ветровима који достижу брзину од преко 700 километара на час.

Зашто се Венера и Земља разликују

Питање како су се Венера и Земља тако значајно разишле и даље остаје мистерија. Истраживање Венерине атмосфере је кључни елемент у дешифровању разлика између две планете и откривању њихове заједничке историје, пише „Сајенс алерт”.

Атомски кисеоник, за разлику од кисеоника који удишемо (молекуларни кисеоник или О2), састоји се од појединачних атома кисеоника високе реактивности. Ови атоми се лако везују за друге елементе и не остају дуго.

На Земљи их има у изобиљу на великим висинама, а настају фотодисоцијацијом молекуларног кисеоника са соларним фотонима, преноси Спутњик.

Сличан процес се дешава на Венери, где сунчева светлост изазива фотодисоцијацију молекула угљен-диоксида, дајући атомски кисеоник и угљен-моноксид.

Ови атоми кисеоника се комбинују на ноћној страни планете, проузрокујући да она сија. Док је атомски кисеоник раније примећен на ноћној страни Венере, ново истраживање означава први пут да је откривен и на дневној страни планете.