Поклон госпођа из Ливорна

Нису само храбри ратници донели Србији независност у другој половини 19. века. И госпођама из италијанског града Ливорна се мора одати дужно поштовање. А то је на неки начин и учињено на недавно завршеној изложба у Војном музеју на Калемегдану, која је и била посвећена 130. годишњици српско-турских ратова (1876–1878). Поред више српских и руских добровољачких застава из тог времена могла се видети и једна која је сашивена у Ливорну.

Како су и Италијани били заинтересовани за ослобођење Срба 1876. године, организовали су добровољачки савез, чији је почасни председник био Ђузепе Гарибалди. Међу добровољцима је било и социјалиста из Ливорна. Одред ових гарибалдинаца борио се у саставу Дринске војске, а о њиховом учешћу у Првом српско-турском рату 1876. године, поред осталог, сведочи и застава ове јединице.

–    Застава је српска тробојница са оштећеним текстом DONNO /LE DONNE LIVORNES (Поклон жена из Ливорна), а лента у бојама италијанске заставе са натписом ANNO 1876. Врх копља је од месинга са представом тврђаве, вероватно Ливорна. На основу Уверења о предаји ове заставе српској влади марта 1877. види се да је командант италијанске легије мајор Ђакопо Згралино учествовао у предаји заставе, поклона ливорнских госпођа, српској влади. Застава је тада дата на чување Народном музеју, који ју је 1928. трајно уступио Војном музеју – објашњава виши кустос Анђелија Радовић, ауторка изложбе.

Помоћ српској војци

(/slika2)Изложбом посвећеном српско-турским ратовима и стицању независности Војни музеј је обележио истовремено и свој јубилеј – 130 година постојања. Међу двеста експоната посебан утисак су оставиле добровољачке заставе. Иако су израђиване од врло осетљивог материјала, ипак их је из ових ратова сачувано седам – осим поменуте италијанске, две су руске и четири српске.

Кнежевини Србији су у борби против Турака у помоћ притекли и добровољци из Херцеговине и Босне, затим из Војводине, Црне Горе, Косова, Македоније... Добровољци су стизали и из Бугарске, а преко Свесловенског комитета и из Русије. Руским добровољцима командовао је генерал Черњајев, који је организовао долазак 2.817 бораца, од којих су њих 817 били официри. Занимљиво је да је доцније Черњајев примио и српско држављанство и чин, а после пада Књажевца био је и командант Моравско-тимочке војске.

Отуда није чудно што се на многим сачуваним литографијама и фотографијама са бојишта из тог времена често могу видети руске добровољачке заставе. Сачуване су две, једна је Орловске дружине, а друга команданта Черњајева.

Добровољачка јединица названа по грофу Орлову забележена је и на фотографији у Доњем граду Београдске тврђаве. Застава ових добровољаца је веома добро очувана. Израђена је од плавог рипса, двострана. С предње стране је у златовезу руски крст, а са друге везена представа орла у полету, девиза и назив јединице.

Дар из Одесе

(/slika3)Застава за коју се сматра да је припадала генералу Черњајеву, што потврђују подаци из Ратног дневника из 1916. године, такође је двострана.

– На предњој страни је на средини тробојнице насликан двоглави тамноплави руски крунисани орао који на грудима има српски грб – крст са оцилима. Испод је девиза СЛАВЈАН, а на белом пољу девиза ЗА ВЕРУ И СЛОБОДУ. На обе стране су једва читљиви натписи о моћи божјој у помоћи за победу. Ова застава је из Москве донета у Одесу и предата на дар српском Добровољачком корпусу децембра 1916. године. Данас је у сталној поставци Војног музеја – каже ауторка поставке. 

Србима добровољцима приспелим из поменутих суседних земаља кнез Милан Обреновић је додељивао званичне заставе. Поред тих, они су доносили и своје, на брзину рађене барјаке. Од многобројних застава из ових ратова сачувана су само четири добровољачка српска барјака. Сви су српске тробојнице, скромне израде, али драгоцена сведочанства, иако са траговима оштећења.

– Девизе аплициране на њима, везене или осликане, сведоче о жељи за ослобођењем и уједињењем српског народа на његовом етничком простору. На једној је исписано ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ, а на другој ЗА СЛОБОДУ И ОТАЏБИНУ. На трећој је насликан српски грб и стављени иницијали кнеза Милана Обреновића IV. Четврта је рађена са уметничким претензијама. Са једне стране је насликан лик светог Николе, крст са четири оцила и натпис ЗАСТАВА ДОБРОВОЛСКА, а са друге лик светог Спиридона – истиче наша саговорница.

Нажалост, није сачувана ниједна од формацијских застава које су пред сам почетак рата додељене јединицама Српске народне војске, и на чијој изради су, традиционално, били ангажовани уметници. О значају овог знамења сведочи и сцена на олеографији Ладислава Е.Петровића,када кнез Милан Обреновић, испраћен од народа и свештенства у рат, љуби српску тробојницу.