Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Демонтажа дела зграде бивше поште у Савској 2

Прозори и део крова се уклањају, што је почетак рушења овог објекта на чијем месту ће бити саграђен културни центар у којем ће доминирати комерцијални садржаји
Демонтажа дела зграде бивше поште у Савској 2
Ново здање имаће идентичну фасаду у српско-византијском стилу коју је пројектовао архитекта Момир Коруновић (Фото: Б. Васиљевић)

Зграда некадашње Поште шест у Савској улици 2 у септембру је исељена, а сада је остала без прозора и дела крова. Демонтирање столарије практично је почетак уклањања овог објекта да би на његовом месту био подигнут културни центар са идентичном фасадом коју је у српско-византијском стилу између два светска рата пројектовао архитекта Момир Коруновић. Препрека за рушење те зграде оштећене у Другом светском рату потом обновљене у соцреалистичком маниру, према замисли архитекте Павла Крата, тако што је њена спољашњост остала без фасадних украса, нема јер постојећи објекат није културно добро. Истина, здање је било на листи објеката који треба да се сачувају планом сачињеним за „Београд на води”, а део јавности недавно се успротивио рушењу и тог објекта. Он ће за разлику од бројних других чак и архитектонски вреднијих зграда које су претходних година сравњене са земљом широм града ипак „васкрснути” у српско-византијском стилу, што са друге стране део јавности одавно прижељкује.

Радници које смо јуче затекли у Савској улици кажу да уклањање крова и столарије са унутрашње стране објекта према вишеспратницама „Београда на води” траје већ двадесетак дана. Средином месеца окончана је јавна презентација урбанистичког пројекта (УП) за тај део „Београда на води”, а прошле недеље тај документ је, како нам је потврђено у граду, добио зелено светло градске Комисије за планове. УП-е је израдила компанија „Машинопројект копринг”, финансира га предузеће „Београд на води”, а инвеститор је град. УП-ом је потврђено рушење старе поште поред здања некадашње Главне железничке станице на Савском тргу у чијем залеђу је планирана и изградња основне школе и обданишта – кампуса образовних установа. Тако је стављена тачка на бројне недоумице у вези са судбином зграде бивше Поште шест: да ли ће цела бити порушена или само један део, за које намене ће бити коришћена, хоће ли се продавати или коме ће бити додељена и у чијем интересу – јавном или приватном.

Прва фаза тог будућег комплекса је изградња културног центра у којем је за комерцијалне садржаје предвиђена двоструко већа површина – око 5.500 квадрата. Културни центар имаће подрум и шест спратова, што одговара изворном Коруновићевом пројекту и у њему ће се наћи дечји музеј, галерије, уметничке радионице, школе културно-уметничких дисциплина, књижаре…

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gentilhomme Vieille Canaille
Трансформације Париза сачињавају све модернизације које су се одвијале у француској престоници од 1853. до 1870. године, а које је под вођством цара Наполеона III извршио префект Жорж Ежен Осман, барон Осман. Пројекат је обухватио све области урбаног планирања, како у срцу Париза, тако иу његовим крајевима: улице, булевари и авеније, регулација фасада , канализационе и водоводне мреже, јавних објеката и споменика, као и као проширење престонице . Може ли то и Београд?
Из Британије
”Обнова” зграде рушењем и задржавањем или изградњом копије старе фасаде је промашени, застарели приступ обнови који је коришћен по Европи 70их и 80их година прошлог века. Таквим приступом суштина старе зграде се брише а здање своди на ништа више од ”позоришне кулисе”, боље рећи архитектонско историјски кич и неукус. Суштина је да је остало мало места у центру Београда где може да се гради и добро заради стога и свакојаки ”разлози” за рушење постојеће историјске баштине.
Земунац
Боље и тај ''историјски кич и неукус'' него подизање модерне зграде између старих зграда као што је гомила објеката саграђених у потезу Теразије - Калемегдан. На крају која је ''суштина старе зграде''? Објекат Народног музеја је првобитно саграђен за потребе банке. Зар објекат саграђен за потребе поште не може по томе бити искоришћен за неке друге намене? А самом објекту је, после Другог светског рата, промењен првобитни изглед, па не може бити речи о ''историјској баштини''.
Бранислав Станојловић, UK
Имаш ли шта против што су православни Руси поново саградили на првобитним темељима саборну цркву у Москви коју је Стаљин разрушио?
konkretno
Sramota.
Земунац
Зашто срамота? Цела Варшава је после рата изграђена како је била на основу фотографија и разгледница. Наши грађевинари су својевремено по Москви градили нове зграде на место старих, али услов је био да фасада остане иста. Тако је и са овом Коруновићевом зградом, која је доста оштећена током рата и бомбардовања, па је обновљена само због потребе поште на железници. Сада када желе да врате првобитни изглед вама је то срамота? Значи боље би било да су је срушили и направили бетон-стакло зграду!?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.