Слава Свете Петке у Петковици под Цером

И ове године 14/27. октобра, прослављена је Света Петка, веома поштована у свој Христовој цркви, а особито у српском народу, једином на свету што има крсну славу, која се обавезно прославља са свећом, славским колачем, кољивом и вином, елементима који су у саставу Христове евхаристије. Тако је и у свим домовима који славе Свету Петку, а још торжественије овај празник прослављен је у манастиру Петковица.

Ове јесени његово преосвештенство владика шабачки Јеротеј са свештенством, у присуству више стотина верника, служио је свету литургију и у беседи говорио о Светој Петки. Ова светитељка рођена је у Епивату од богатих родитеља. Док се подвизавала у Јорданској пустињи пред смрт јој се јавио анђео и поручио да се врати у своју земљу, где је преминула почетком 11. века. Мошти Свете Петке постале су мироточиве и чудодејствујуће. Она и данас помаже многима који вапију за њену помоћ. Мошти светитељке пренете су у Цариград, па у Трново. У Србију их је донела Царица Милица као дар султана Бајазита, који јој је убио мужа Светог кнеза Лазара, када је са Јефимијом ишла да од клевета оправда сина Стефана Лазаревића.

Данас се мошти Свете Петке (Божије моћи) налазе у румунском граду Јашију, где годишње долазе стотине хиљаде верника да се поклоне светитељки. А ове године стотине душа дошле су на њен празник у манастир Петковицу да целивају делић њених моштију који се чувају у овом манастиру.

По завршетку свете литургије обављена је и литија, а владика Јеротеј је пререзао славски колач. Каже се „где је Србин, тамо је и слава”. А у „тешким и у силним временима” Његош је у болу претешкоме тужио: „Србине, брате мили, што си славу оставио, веру погазио, Бога заборавио.” Наш велики песник владика Његош мислио је тиме на оне Србе који су преверавали у друге вере. Друге вере треба поштовати, али своју чувати. Како је овај умник казао, „ако Срби сачувају православну веру, Цркву Христову, она ће њих сачувати” како их је и до сада сачувала.

Ако Света Петка падне у среду или петак, обавезно се, као и у случају празника других светитеља, уз свештеничку молитву за славу послужује посна трпеза. Ако крсна слава падне у време божићног, ускршњег, петропавловског или госпојинског поста прославља се посном храном. Ако породица другачије чини, то је грех према крсној слави и Богу.

Предвече, кад је сунце божије клонуло западу иза легендарне планине Цера богомољни поклоници из Републике Српске, Црне Горе, Шумадије, Косова и Метохије, Војводине и Мачве, Јадра и других српских простора окрепљени божанском чудотворном енергијом Свете Петке пошли су своме дому. У манастиру Петковица, као на мртвој крсноваскрсној Христовој стражи, остале су часне монахиње, пчелице Божије Свете Петке, на бранику вере и народа српског са мати игуманијом великосхимницом Доротејом, рођеном сестром јој Вером (које су пре више од седам деценија из Тршића дошле у Свету Петковицу), ревносном намесницом сестром Нином, родом из Новог Сада, и осталим сестринством. Оне као да свима нама, речима монаха Аљоше, лика из дела Достојевског „Браћа Карамазови”, у овом поколебаном свету довикују: „Хоћу да живим за бесмртност, а на половичност не пристајем.”

Протојереј-ставрофор Александар Д. Средојевић,
Београд