Роман „Минијатуре” награђен у Хрватској

Панчево – Професорка књижевности, романсијерка и песникиња, Панчевка, Александра Михајловић, добитница је награде „Књижевно перо” за „Роман године изван накладе Хрватског књижевног друштва”. Њене „Минијатуре” понеле су ово ласкаво признање на 16. Међународном фестивалу књижевности „Дани пријатеља књиге” у Ријеци.

„Минијатуре” су савремено-историјски роман, са крими-елементима, у којем су међу актерима радње и један  манускрипт, „и у њему ти дивни малени цртежи, минијатуре”, један прстен, па и роман који пише главна јунакиња Искра којој на књижевној вечери кустосткиња Народног музеја саопштава да у породичној заоставштини постоји нешто што припада држави, Тако се развија, по речима историчарке, проф. др. Иване Спасовић, „сага о јувелирској породици и њеним везама са дворовима, манастирима и самостанима, о породичним тајнама, моћи једног прстена, злочинима и снази жена”.

„Роман, који и сам постаје јунак књиге, премостио је меридијане и доба да би спојио неколико изузетних жена, од средњовековних, преко оних из 19. века, до данас. Пред очима читаоца смењују се немири, лирика и мисаоност. Од пролога и поделе улога до божанствене песме на крају, од заплета до тужне катарзе, овај роман је и драма. Прелази у нарацији су занимљиви, као и они у језику, од архаичног до савременог”, наводи у рецензији књиге, проф. др Ивана Б. Спасовић,

Минијатуре су средњовековне сличице на рукописним књигама, манускриптима – склоп божанственог талента, необичног замаха руке и брзине мисли, инспирације, познавање традиције, особености поднебља, прилика и живота, не само дворског и великашког. А Александра, је, како каже, спојила историју и фикцију. Минијатуристи и минијатуре о којима говори су из 15. века, овде сједињени са Барбаром Франкопан, њеним двором на коме је одистински постојала јувелирска радионица.

– Она је била наша једина владарка која је то поседовала, а то није само значајно, него је и посебно. Врло ми је било важно да освестим шта смо све ми имали, и да то чувамо и негујемо. Трудим се истовремено и да себе искушам, да то урадим на нови начин, не к онај из историјских читанки, а у томе ми помаже и  професура. У контакту сам са младима, а они ми причају шта им је јасно, шта није, како уче и шта заборављају. Врло често их питам и шта би они читали – прича за „Политику“ Александра Михајловић, професорка књижевности у панчевачкој Гимназији „Урош Предић”, која је поред „Минијатура” објавила и романе „Запричавање. Заваравање. Завиривање.” и „Кроз прстохват цимета”. Такође, потписује књигe за децу и младе „Софијине мудролије с Марком Краљевићем” и „Принцезе са тавана”, која је такође понела прву награду за стваралаштво за децу на „Седмим Динским књижевним сусретима”, а једна је од ауторки поетског квартета „Не знам шта би друго могло да нас веже” и стихова у збирци песама „Јуче сам имала сусрет са собом”.

Већина тих наслова је плод Александриног преданог дугогодишњег истраживачког рада,  препознатог и крунисаног значајном наградом у Хрватској, одакле је стигао и позив „Задарског књижевног љетописа” да постане члан Уредништва, док јој истовремено објављују три одломка из новог романа „Пет кроз десет” који је још у рукопису.