Век од рођења Милорада Бате Михаиловића

Панчево –  Од Панчева и 8. фебруара 1923. године, до 2011. и Париза у ком је преминуо у 89. години, временска линија дочекује посетиоце изложбе постављене поводом века од рођења сликара Милорада Бате Михаиловића. У Галерији која носи његово име Културног центра Панчево, представљена су дела из колекције београдске Галерије РИМА, настала током педесетих година прошлог века, која значајно одражавају трансформацију уметниковог ликовног језика током шесте деценије рада. Радови из колекције „Композиције”, 27 уметничких дела и документарни филм, колаж кадрова Михаиловићевог стваралачког опуса, воде посетиоце почевши од радова умерено геометризованих форми до малих и средњих формата на папиру, од којих се поједини задржавају у пољу умерене асоцијативности, док је на осталим форма потпуно лирски дисперзована.

Потоњи радови јасно ће, напомиње Софија Ж. Миленковић, антиципирати будући, уједно и најважнији сегмент Михаиловићевог сликарског опуса, настао под окриљем апстрактног пејзажа. Михаиловићевом, у основи експресионистичком сликарском темпераменту, унутар контекста обновљене нове париске школе, највише ће погодовати управо ова, умерена варијанта нефигуративног сликарства, о чему сведоче и „Композиције” приказане у панчевачкој галерији. „Одувек сам имао специјални сензибилитет за простор, што ми је и данас главна преокупација. Затим светлост, а щто наслућује неко осећање пејзажа”, говорио је Михаиловић у годинама, када с ликовних елаборација на папиру малог формата, своје дубоко личне доживљаје предела преноси на монументална платна.

„Уметник-сањар на тај начин даје право значење експресијама везаним за свет што се нуди нашем оку. Духовна треперења, а потом и зрења, чини се да се одвијају тек засебно, на сликама, у усковитланим догађајима-призорима, док су у уметниковом бићу претходно бивала скучена, притиснута спољашњом неизмерношћу. Пространства обухваћена уметниковом имагинацијом, првобитно увек самосвојно доживљена, посматрача позивају на стварање проходности за нови продор језика, путем неслућених поетских дубина уметника-творца, какав је уистину био Михаиловић”, напомиње између осталог, Софија Ж. Миленковић из Галерије РИМА.

Уметничко путовање Милорада Бате Михаиловића, почиње студијама на Академији ликовних уметности у Београду, које стешњен соцреалистичким идеолошким устројством напушта 1947, године. Четири године касније, оснива групу „Једанаесторица” и приређује своју прву самосталну изложбу у Галерији УЛУС-а, а 1952. одлази у Париз, где већ наредне године самостално излаже у Galerie Marseille. Следи сарадња са Galerie Rive Gauche, а пресудна за потврђивање Михаиловића у савременом паришком контексту,  наводи Софија Ж. Миленковић, била је вишегодишња сарадња са Galerie Ariel и галеристом Жаном Полоком, који га је уврстио међу истакнуте припаднике савремених тенденција тамошње уметничке сцене.

Између 1962. и 1966. године, у четири наврата борави у Њујорку, а доживљаје изражава у неким од својих најзначајнијих радова, да би повратак југословенској уметничкој сцени начео самосталним наступом у Салону Модерне галерије, када излаже радове из „париског периода”. У деценијама које су уследиле, Михаиловић учествује на репрезентативним колективним изложбама, да би 1984. године, поред Зорана Мушића, био једини уметник с југословенских простора, увршћен међу значајне протагонисте париске и европске уметности педесетих година 20. века у књизи „Les Annees 50”, аутора Жерара Ксуригера. За члана Српске академије наука и уметности ван радног састава изабран је 1985, а 1989. други пут самостално излаже у Галерији САНУ, поводом чега добија Октобарску награду Града Београда.

Дела Милорада Бате Михаиловића налазе се у Музеју савремене уметности у Београду, Галерији ликовне уметности, Музеју  савремене умјетности у Ријеци, Музеју савремене уметности у Скопљу, у приватним збиркама и друштвеним институцијама у земљи и иностранству.