Лица српске музике

Центар за истраживање популарне музике управо је објавио књигу „Лица српске музике: популарна музика”, постхумно издање текстова музиколога др Весне Микић, професорке на Факултету музичких уметности. Публикацију коју чини деветнаест текстова као уредници потписују њени бивши студенти, музиколози, Биљана Лековић, Адриана Сабо, Бојана Радовановић и Ана Ђорђевић. Код нас су малобројне студије о популарној музици из пера стручњака и теоретичара, о овим темама обично пишу рок критичари и публицисти и то најчешће у форми биографија, тако да је ово издање посебно драгоцено.

Као истраживач и инвентиван тумач савремене музике, Весна Микић је проучавање популарне музике (културе) увела у домаће академске оквире. У фокусу њеног интересовања били су конкретни извођачи и жанрови сагледани кроз механизме музичке индустрије и тржишта, увек са свешћу о друштвеним оквирима у којима постоје и делују.

– Сматрала је да музика постоји и делује у сложеном систему различитих односа. Музику је сагледавала као дело, извођење, партитуру, песму, али истовремено и као концепт, систем, механизам, културну праксу условљену контекстом, тржиштем, производњом, идеологијом, технологијом – каже музиколог Биљана Лековић која води Центар за истраживање популарне музике, удружење што га је Весна Микић покренула пре десет година.

Међу текстовима о популарној музици у књизи „Лица српске музике” најбројнији су они посвећени феномену „Песме Евровизије”, спектаклу и пракси у оквиру којих се преламају политичке, тржишне, националне, родне, географске и друге координате. Весна Микић се посебно бавила нашим контекстом с почетка двехиљадитих и из визуре представника наше музике на овој манифестацији тумачила друштвену ситуацију.

– Осмислила је синтагму „Лане модел” и у песми Жељка Јоксимовића препознала потенцијал који се из такмичења у такмичење преносио не само у контексту представника Србије, већ и регионалних извођача. Понудила је нову анализу мелодије, инструмената и изгледа извођача, сагледавајући шири утицај. Писала је и о музици Горана Бреговића, кога је сместила у постмодерни контекст и, примера ради, открила да је користио цитат Игора Стравинског у музици за филм „Андерграунд”. Из њеног текста можемо да видимо колико је Бреговић умео да препозна музички садржај који има потенцијал за пласман на различитим језицима, у различитим форматима и тржиштима – додаје наша саговорница.

Занимљиво је и тумачење наше несврстаности у музичком смислу које је Микићева назвала „југословенском антитезом”, указујући како се некадашњи политички став „нити Исток, нити Запад” преламао на музику.

Мада је сматрала да музика треба да се критички сагледа, Весна Микић у својим текстовима (као и на предавањима) избегавала је да се бави вредновањем конкретних жанрова. У духу студија културе, разматрала је музику која није елитна, а обухвата разнородне правце, од попа, рока, соула, фанка, репа... Поједини аутори и извођачи у оквиру популарне музике постали су класика, попут „Битлса”, Леонарда Коена, Боба Дилана... Како је популарна музика на известан начин постала класика, можемо да видимо и на домаћим примерима које је ова музиколошкиња проучавала. У књизи је објављен интервју са Корнелијем Ковачем кога представља као свестрану личност и композитора без кога многи извођачи не би постали звезде, а занимљив је и текст о Здравку Чолићу кога назива „гуруом поп баладе”.

На сајту Центра за истраживање популарне музике налази се дигитални, мултимедијални архив посвећен делу професорке Весне Микић.

 – На тај начин, желимо да очувамо успомене на њу, али и истакнемо значај њеног рада за институционализацију студија популарне музике на овим просторима. Оснивањем Центра она је нама, њеним студентима и млађим колегама, желела да пружи професионално уточиште и да подстицај за даља истраживања у области популарне музике, чинећи тако пионирске подухвате у овој области у нашој средини – истиче Биљана Лековић.

Центар је до сада реализовао пројекат „Музичке сцене у Србији” у коме је акценат био на децентрализацији и локалном музичком тржишту, а уследили су „Музички фестивали” и пројекат „Слушамо еколошки” који се бавио акустичком екологијом. Књига „Лица српске музике: популарна музика” представља прво издање Центра, а у припреми је књига посвећена чувеном диригенту и музичару Бубиши Симићу.