Брадићеве скице за Храм Светог Саве

Мокра Гора – Пред посетиоцима галерије Мацола у Дрвенграду ових дана су несвакидашња дела: збирка скица Косте Брадића рађених пет година за зидну мозаичку декорацију београдског Храма Светог Саве. Ту декорацију тек ваља обављати, а Брадић јој је овим делима дао снажну уметничку основу. Укупно 25 таквих радова, из којих избија духовност и светлост Византије, изложено је у галерији Дрвенграда.

Отварању поставке, поред аутора Брадића и домаћина Емира Кустурице, присуствовали су Добрица Ћосић, Никола Кусовац и други, а отворио ју је Ђорђе Кадијевић.

– Скице невеликог формата дочаравају Брадићеву визију монументалног мозаичког ансамбла која величином замисли и снажном сугестивношћу превазилази све што је у нас, у наше време, остварено у ликовној уметности сакралне садржине, похвалио је Брадићев рад Кадијевић, указавши на значај и грандиозност целог пројекта. – У овом мозаичком ансамблу требало је погодити не само византијски стил него и оживети дух византијског православља. Брадић је успео и једно и друго, то је оно што највише фасцинира.

По оцени Емира Кустурице, велика је ствар што у Брадићу имамо уметника који се фокусирао на духовност као највећу традицију. У данашњој борби између традиције и хамбургера можда хамбургер победи у дневном животу, али космички сјај и снагу има духовност, једино она нас пребацује у будућа времена, сматра редитељ.

А ток стварања овог мозаичког ансамбла овако је описао Коста Брадић:

– Пре пет година дошао је митрополит код мене и рекао: Радиш Светосавски храм, направи екипу. После месец дана дошао је опет и казао: Немамо пара, рок је неодређен. Екипа је отишла, остао сам сам. Размишљао сам да ли да наставим, па помислио да ћу направити велику грешку ако одустанем. Изгубио бих поуздање у себе, које се тешко враћа. Радим, па шта ми Бог да. И тако дан за даном, година за годином, много сам ових експоната урадио, на хиљаде. Ваљало је задовољити прецизан концепт: сачувати традицију, бити оригиналан, одредити време у коме је ово настало.