„Дервиш и смрт”: петнаест година од премијере

Представа „Дервиш и смрт”, према истоименом роману Меше Селимовића, по драматизацији Борислава Михајловића Михиза, у адаптацији и режији Егона Савина обележиће вечерас (19.30 сати) на великој сцени матичног Народног позоришта у Београду леп датум: 15 година од премијере. Представа је премијерно одиграна 27. децембра 2008. године и до сада је имала укупно 132 извођења. На јубиларном извођењу у подели ће бити Никола Ристановски, Ненад Стојменовић, Александар Ђурица, Наташа Нинковић, Љубомир Бандовић, Борис Пинговић, Зоран Ћосић, Слободан Бештић, Бранко Јеринић, Небојша Кундачина, Гојко Балетић, Дарко Томовић, Бојан Кривокапић, Амар Ћоровић и Милош Лаловић.

За разлику од романа, у којем се радња дешава током периода османлијске владавине, у овој поставци одвија се у много ближој прошлости. Реч је о 50-сетим годинама прошлог века, односно о времену када је ухапшен и стрељан Мешин брат Шефкија Селимовић због намештаја који је узео из „заплењене непријатељске имовине” како би опремио свој стан који је у току рата потпуно опљачкан. Управо та његова бесмислена смрт послужила је Меши Селимовићу као лајтмотив да напише причу о братској оданости и човековој илузији да је религијском догмом, у свету са репресивним механизмом власти, могуће одбранити истину. Измештањем радње у не тако далеку прошлост, Егон Савин поставио је ангажовану, политичку представу која оштрим тоном прича о послератном периоду Брозове Југославије у којој су, као централне фигуре, битисали разни „партијски другови” који су, захваљујући својој тренутној моћи, били у ситуацији да олако одлучују о животима појединца...

–Било је велико задовољство радити ту представу. То је био један комплексан редитељски поступак. Сличан сам радио у „Млетачком трговцу“. Реч је о потпуној промени контекста, али таквој да нигде не нарушим структуру дела и да испричам причу где ће типологија и ликови остати то што и јесу, као у Мешином роману. За успех „Дервиша” несумњиво је заслужан и Никола Ристановски који је лик Ахмеда Нурудина направио потпуно неочекивано. Успео је да с њим оствари потпуну идентификацију. Невероватно је с колико уверљивости игра те психолошке ситуације у којима се нашао Ахмед..., каже Егон Савин уз коментар:

– Био је то диван процес, рађен са огромном страшћу и љубављу. Те дуговечне представе, а имао сам их више током своје каријере које су извођене и по неколико стотина пута, човек, некако, може да осети још у фази проба: због компактности ансамбла, посвећености послу и неке врсте страсти коју све време, током процеса рада, има цела екипа. Цео живот сам се трудио да правим представе које су, наравно, уметнички вредне, а које публика жели да гледа више пута. То је мој идеал у позоришту и њему стремим.

У премијерној подели пре пуних 15 година били су Никола Ристановски (Ахмед Нурудин), Ненад Стојменовић (Мула Јусуф), Александар Ђурица (Бегунац-непознати), Љубомир Бандовић (Хасан Џелебџија), Наташа Нинковић (Кадиница), Борис Пинговић (Муселим), Зоран Ћосић (Ухода), Слободан Бештић (Кадија), Марко Николић (Хаџи Синанудин), Небојша Кундачина (Тамничар), Танасије Узуновић (Кара Заим), Дарко Томовић (Миралај Осман Бег), Миодраг Кривокапић (Секретар), Марко Јанкетић (Младић), Игор Илић (Дервиш) и Жељко Гроздановић (Дервиш).

Маштовити Егон Савин осмислио је и идеју простора, а уметнички тим чине и: Бранислава Илић (драматург), Јелена Стокућа (костимограф), Зоран Христић (композитор) и др Љиљана Мркић Поповић (сценски говор). Током претходних 15 година, на матичној сцени и бројним гостовањима у земљи и иностранству (Пожаревац, Крагујевац, Нови Сад, Ужице, Зеница, Марибор, Копар, Ријека, Пула, Подгорица, Скопље, Будимпешта, Беч...) комад је видело око 75. 000 гледалаца. Током протеклог периода „Дервиш и смрт”, овенчан је са око 20-сетак награда које су додељене представи, редитељу Егону Савину, Љубомиру Бандовићу, а највише тумачу насловне улоге Николи Ристановском, међу којима су и „Раша Плаовић”, Стеријина награда за глуму…