Ужичка тврђава на поштанској марки

Ужице – Шест и по векова минуло је од првог помињања ужичке тврђаве Старог града, чијој је свеобухватној обнови, обављеној последњих година, сада придодата и једна почаст – поводом 650. годишњице стављена је на поштанску марку.

„Пошта Србије” је тиме, преко своје радне јединице „Србијамарка”, указала на државну важност ове историјске грађевине и поменутог јубилеја. Издавање поштанске марке Старог града озваничили су у ужичком Историјском архиву др Адам Софронијевић, директор „Србијамарке”, један од наших водећих стручњака за дигитализацију, као и градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић.

– Поштанска марка један је од најважнијих државних симбола, слика онога што држава сматра важним. Путујући светом на писмима и разгледницама представља нашу лепу земљу, али она путује и кроз време. Кад неко за 50 година буде гледао програм издавања поштанских марака државе Србије 2023, биће му јасно да је једна од приоритетних тема био град Ужице, његов туризам, очување прошлости зарад садашњости и будућности. Из тих разлога у „Пошти Србије” у „Србијамарки” уложили смо посебан напор да ово издање изгледа лепо. То су оригинални радови, урађени традиционалним техникама сликарске израде, затим дигитално пренети на припрему за штампу и одштампани. Објављивање ове поштанске марке значајно је за ужички град, његову изузетну традицију, то је у овој години најстарији јубилеј који обележавамо. Надам се да ово остаје вечни спомен ужичком граду и јубилеју – изјавио је Адам Софронијевић.

Он је подсетио да 1. јануара Ужице постаје Културна престоница Србије за 2024. годину.

– Важно је чувати традицију, градити културу, сећати се прошлости, али то морамо да ставимо и у функцију садашњости, туризма. Сада кад у Србији имамо дивне путеве желимо да макар део тих милиона људи који пролазе скренемо да виде ужички град, који је заиста на понос Ужица и Србије. Поштанска марка је начин који то промовише и обележава – рекао је Софронијевић.

Подсетивши да је Стари град један од симбола Ужица, градоначелница Јелена Раковић Радивојевић указала је на значај обнове и најавила нове радове.

– Потрудили смо се у претходном периоду да уз помоћ државе и донатора сачувамо ово здање које ће генерацијама које долазе сведочити о постојању нашег града и свих нас у њему. Око 70 милиона динара вредни су до сада изведени радови захваљујући којима је тврђава значајно обновљена и уређена. Наши планови се настављају, наредне године очекујемо реконструкцију Водене куле, као и изградњу инфо-пулта. Урађена је пројектна документација за висећи пешачки мост од оближње магистрале до Старог града, наредне године кренућемо у реализацију и тог пројекта. Ако заборавимо прошлост, нећемо имати ни будућност, зато чувамо од заборава и зуба времена Стари град и све наше културно-историјске споменике – рекла је Јелена Раковић Радивојевић.

У име Историјског архива на дугу прошлост Старог града подсетио је др Александар Савић. О времену настанка тврђаве нема писаних података, за раздобље средњег века постоји тек понеки документ. Зна се да је током 14. века град био у поседу властелинске породице Војиновић.

– Први помен постојања ужичке тврђаве је из 1373. у време сукоба кнеза Лазара са обласним господаром Николом Алтомановићем, који је у то време држао поседе од Рудника до Дубровника (Лазар је победио и загосподарио Ужицем). Турци су запосели ужичку тврђаву 1463, а у 17. веку Евлија Челеби пише да је овај град на стени тада имао 41 кулу и на бедемима 4.000 грудобрана. После четири века турске окупације ужичког града, Срби су га 1862. борбама освојили. По одлуци конференције у Канлиџи, Турци су морали да се иселе из Ужица, а зидине ужичког града 1863. су зарушене – рекао је Савић наводећи и шта је последњих година обновљено.