Дела нобеловаца, Кнаусгора, али и Киша

Већ традиционално, почетком ове године издавачи се оглашавају са листама књига које су биле највише тражене током управо прохујале године. Ми ћемо овај пут ставити акценат на издања која заслужују и читалачку пажњу и похвалу издавачима што су их уврстили у свој избор. То нису само књиге које су се читале 2023. године, већ књиге које ће се читати увек.

Мада је Booka закаснила са Уелбековим романом „Anéantir”, оправдано како је објашњено, који ће се, уместо 2023. како је најављивано, појавити на српском тек овог месеца, овај издавач се искупио последњег месеца прошле године „Јутарњом звездом” Карла Увеа Кнаусгора. Овај роман је звезда међу издaњима ове издавачке куће током 2023, не зато што је њен аутор књижевна звезда Кнаусгор већ зато што је то један жив, разигран роман, подједнако аутентичан као кад је овај аутор писао и аутофикцију.

Booka је објавила листу од 30 најпродаванијих књига у 2023. међу којима има приличан број и регионалних аутора тако да су се ту нашла дела „Двори од ораха” Миљенка Јерговића, „Нови крај” Ђурђице Чилић, „Нико није заборављен и ничега се не сећамо” Мирјане Дрљевић, „Понекад се пробудиш у Београду” Владимира Скочајића, „И онда опет из почетка” Филипа Грујића и друге. Од страних књига, за које се овај издавач потрудио да буду преведене и објављене, тражени су били, осим већ поменуте Јутарње звезде,” и изврсни романи „Најскровитији спомен људи” Мохамеда Мбугара Сара, „Гледајте како плешемо” Лејле Слимани, „Тирза” Арнона Грунберга, затим збирка од десет прича које се могу читати и као роман „Све што је мушкарац” Дејвида Солоја, као и такође вредне пажње књиге „Савршенства” Винченца Латроника, „Кратки чудесни живот Оскара Ваоа” Џуна Дијаза, „О Вилијме” Елизабет Страут...

Академска књига је свом богатом избору додала изврстан роман Матијаса Енара „Годишња гозба гробарског друштва”, који је, као и његова претходна дела, права посластица за љубитеље књижевности. Стога га ми у нашем избору проглашавамо звездом овогодишње продукције Академске књиге мада је ова издавачка кућа, осим по делима из лепе књижевности, позната и по капиталним научним делима, међу којима су, нема сумње, једна од најтраженијих била дела Томе Пикетија, чије књиге овај издавач ексклузивно објављује на српском, а што се и видело на Сајму књига где се приликом његовог гостовања формирао огроман ред.

Клио се потрудио да до наших читалаца стигне роман „Други живот Адолфа Х.” Ерика Емануела Шмита, што свакако заслужује похвалу, а ово дело је, како потврђује издавач, било и најтраженије од њихових издања. Уз Шмитов роман, тражене су биле и књиге: „Сторителинг” Кристијана Салмона, „Оксфордска историја хришћанства” Џона Макманерса. „С оне стране зависности” (Џефри Фут, Кери Вликенс, Никол Косанки,Стефани Хигс), „Суноврат – криза либералне демократије” Мануела Кастелса, „Гранична личност и њена различита лица...” Мирјане Дивац Јовановић и Драгана Швракића и друге.

Нема сумње да је међу бројним Лагуниним издањима значајна појава дела „Свет, породична историја” Сајмона Сибага Монтефјореа, луксузно и скупо, али изнад свега вредно издање које је обележило квалитативну продукцију овог издавача прошле године. На Лагуниној листи књига које су обележиле 2023. нашла су се и дела: „Са нама почиње” Колин Хувер, „Србин којекуде” Бојана Љубеновића, „Атлас – прича Тате Солта” Лусинде Рајли и Харија Витакера, „Србија описана кућама” Ненада Новака Стефановића, „Упознај себе и друге” Штефани Штал, „Монах Хокај” Вука Драшковића, „Тери Прачет: Живот с фуснотама” Роба Вилкинса, „Ноћне речи” Владимира Табашевића, „Алхемија бомбе” Слободана Бубњевића и друга.

Звезда овогодишње продукције издавачке куће Архипелаг је књига Сергеја Гуријева и Данијела Трајсмана „Спин диктатори”, а међу најчитанијим књигама овог издавача у 2023. години налазе се, осим поменутог дела, и две књиге Данила Киша: „Рани јади” и „Енциклопедија мртвих”, затим књига сећања Чарлса Симића „Застрашујући рај”, те романи „Лаконоги дан” Јелене Ленголд, „Кољка и Сашењка” Угљеше Шајтинца, „Заиста куга” Људмиле Улицке. Ту су и књиге прича „Ниједна од седам” Михајла Пантића, „Црна Анђелија” Срђана В. Тешина, као и историографска студија Олега Хлевњука „Стаљин. Живот једног вође”.

Геопоетика је српским читаоцима понудила роман „Временско склониште” за који је аутор Георги Господинов добио Међународну награду „Букер” прошле године и то је звезда међу иначе бројним добрим издањима ове издавачке куће. Уз мноштво популарних издања која у свету постижу високе тираже, Вулкан издаваштво је објавило и капитална дела Умберта Ека „Историју лепоте” и „Историју ружноће”.

  Издавачка кућа Штрик је 2023. направила прави мали подвиг објавивши чак пет књига нобеловке Ани Ерно. После две књиге поменуте ауторке које је Штрик објавио 2022, када је ова француска списатељица и добила највеће књижевно признање на свету, уследила су 2023. дела: „Нисам изашла из своје таме”, „Сећање на девојку”, „Године”, „Једноставна страст” и „Догађај”. А дела актуелног нобеловца Јуна Фосеа објавили су Трећи трг (делове септологије „Ја сам неко други” и „Друго име”) који је и раније објављивао књиге овог аутора, као и Блум издаваштво („Меланхолија” у две књиге).

Кад већ говоримо о нобеловцима, Агора је 2023. објавила још две прозне књиге Алис Манро „Шта умишљаш ко си ти” и „Знаци љубави”. У првој Алис Манро прати одрастање и кључне животне тренутке главне јунакиње Роуз кроз десет повезаних прича, а у другој истражује искуства најинтимнијих момената преображаја, када је живот већ обликован, у којима се схвата терет, моћ и природа љубави. Славна канадска ауторка у овим и другим причама се још једном доказује као сензибилан хроничар нашег времена. Уосталом, са нобеловцима нема издавачког промашаја!