Колико си ти овде?

Улазим пре неки дан у метро „Ф“ који са Рузвелтовог Острва хита ка Менхетну. Седам испред два путника и чујем:- Ау, брале, ови сви Амери су тоталне будале. Ходају улицом и само нешто причају, себи у браду! - Да знаш да си у праву, брате! Ево, већ сам дуго овде а стално виђам те будале како причају саме са собом.
- Добро, а колико си ти овде?
- Ма пусти, стиг'о сам прошле суботе. А ти ?
- Овде сам већ скоро месец дана и једва чекам да добијем држављанство па да се враћам!!

А изгледа да им нико није објаснио да, ти, по њима „дебили и кретени“, причају - телефоном.
И изгледа да им нико није рекао да овде треба да рмбаче пет година, е да би добили пасош, амерички. Уз то, треба за тих пет година да скоцкају бар стотинак основних речи ... што је у великом броју случајева врло проблематично... Е да ли би могли да скоцкају бар оно YES, I DO!!

И тако, поштовани читаоци, ми који нисмо овде стигли због сласних колача него зато што смо имали СРЕЋУ да нам неко наш буде овде, да нам пошаље папире за „трули Запад“ готово свакодневно наилазимо на овакве дубокомисаоне разговоре. Људи који су овамо стигли не да раде но да сакупљају "информације" како је овде беда и јад ... е они се нама, који смо ту зарад могућности да колико-толико живимо бар под старост ... они се са нама једноставно спрдају!

Ако било кога интересује, нека дође недељом у нашу цркву Светог Саве, на Менхетну (25-а улица), и погледају како се, углавном, понашамо! Служба у цркви почиње у 10,30 и траје до 11,45 до 12,00. Али, поштовани читаоци, замислите нико не може да уђе у ресторан пре завршетка службе!

Питате се зашто? Па зато што је, док није донета "забрана", већина верника промашивала цркву и одлазила право у просторију где се слузи све ... понајвише пиће. Од "јачих" пића најбоље иде шљивовица али, замислите парадокса производње „Маријан Бадел“, Загреб. Додуше, после пар година, постадосмо пријатељи ... бар кад је валута у питању!

Е, а кад је стављена рампа да се пре завршетка службе точи пиће, одједном се број "верника" повећава тек после поднева!

Нама Србима овде у Њујорку баш тешко пада што малте не, сваких петнаест до двадесет дана понека нација (Ирци, Немци, Грци, Порториканци ево данас и Шпанци) има свој дан, параду, свечаност. И те параде се одржавају углавном на Петој Авенији, баш испред зграде где се налази Мисија Србије при УН!

Не, никако не желим да напишем да овде теку мед и млеко. Напротив! Али ако те је неко прихватио безусловно, не пљуј га.

Финансијска криза се осећа ... али само за велике фаце. Ми и даље купујемо основно, помало остављамо на страну...

Али, ипак имамо среће ... јер Ђорђе пардон Буш још увек није дао налог за ... дописивање нула. На новчаницама.