Ново откривање Ивана Радовића

Ваљево – У оквиру пројекта „Mузеј у покрету” Ваљевци ових дана имају прилику да виде изложбу Ивана Радовића (1894–1973),сликара који је у пуној снази обележио један период у развоју српске ликовне уметности.Реч је о 43 дела из свих фаза ауторовог стилског развоја, која су у галерију Народног музеја у Ваљеву допремљена из фундуса београдског Музеја савремене уметности.Овом изложбом Ваљевци су се нашли у привилегованој ситуацији, јер су први који ће је видети пре њеног великог путешествија по Србији, које је планирано за 2009. годину.

Иван Радовић сликарство је учио на Уметничкој академији у Будимпешти. У свом богатом стваралачком опусу прошао је кроз више ликовних фаза одконструктивизма, преконеокласицима, апстракција, наивизма, интимизма до поетског реализма. И поред ове свестраности он је превасходно тежио личном тумачењу сликарства, казала је између осталог на отварању изложбе, Жана Гвозденовић, виши кустос Музеја савремене уметности, аутор ове изузетно занимљиве изложбе.

– Иван Радовић је занимљив, пре свега, и по томе што је био доследан у својим недоследностима. То значи да је био доследан себи и свом унутрашњем пориву да истражује домене ликовне уметности, али истовремено и да истражује домен стварности и времена у којем је радио. Недоследан, зато што није превише држао ни до једног стила о чему сведоче његова дела. По повратку из белог света у родни Сомбор, Радовић се приклања наивизму као новом предмету сликарства вршећи истраживања на плану чисте ликовности са пуно емоција и судбинске љубави према родном крају, када и настаје његово ремек-дело 1923. године „Три грације”. У том периоду се ослободио такозване научене форме и постигао атмосферу аутентичности, што до тада у српској ликовној уметности никоме није пошло за руком – казала је Жана Гвозденовић.

За свој богат стваралачки опус српски модерниста Иван Радовић, током бројних самосталних и колективних изложби, овенчан је мноштвом награда, међу којима је и награда за ликовно стваралаштво листа „Политика” из 1967. године. Занимљиво је да се успешно бавио и играњем тениса, па је тако 1929. године био првак Југославије у овом спорту. Био је члан САНУ. Ново откривање Ивана Радовића, који је после смрти незаслужено заборављен, поред значаја за професионалне ликовне посленике, битно је за упознавање најшире публике са ликом и делом једног од најмаркантнијих српских модерниста.