Зузани Халуповој улица у Ковачици и Београду

Ковачица – У ковачичкој Галерији наивне уметности стоји биста Зузанe Халупове и штафелај који је увек носила са собом, али своју улицу у месту у ком је рођена још нема. Једна улица, њој у част, названа је у главном граду Словачке и у Ветернику, приградском насељу Новог Сада, те у њеној Ковачици сматрају да је дошло време да се најчувенијој мештанки достојно одуже. Зато су ученици Основне школе „Млада покољења”, Удружење потомака покојних сликара ковачичке школе наивног сликарства и Фондација „Бабка”, на 99 година од њеног рођења, покренули иницијативу да сликарка која је својим делом пронела име свог краја, и прославила јединствено стваралаштво сликара сељака широм планете, коначно добије улицу у Ковачици и у главном граду Србије. Овде верују да до 5. фебруара 2025. године и века од рођења велике уметнице наиве има довољно времена да ова иницијатива буде прихваћена и спроведена у дело. Био би то и допринос обележавању овог значајног датума, који ће бити обележен и у Србији, и у Словачкој, а уз помоћ Уницефа и у свету. Иницијатива је покренута током минуле манифестације „Ковачички октобар”, када је прикупљено неколико стотина потписа подршке.

„Ово је прави тренутак да се то учини, јер је Зузана Халупова можда и највише допринела, да се за Ковачицу сазна широм света. Њој је у томе много помогао Уницеф, али је и она помогла Уницефу када је даровала све слике са изложбе. Такође, те 1972. године, штампана је у два милиона примерака разгледница са мотивом њене слике ’Зима’, чијом продајом је прикупљено око милион долара. Циљ нам је да читава ова година буде посвећена њеном животу и стваралаштву, тако што ћемо објединити, дигитализовати и презентовати јавности све што је о њој написано. Такође, у Братислави, у библиотеци која се налази у улици која носи њено име, биће уприличена изложба слика”, каже за „Политику” Павел Бабка, власник и оснивач Фондације „Бабка”, напомињући да је иницијатива већ упућена граду Београду, Комисији за именовање тргова и улица и Општини Ковачица и да би требало да резултира именовањем улице у част Зузане Халупове, рођене Корењ, која је, иначе, рођена 5. фебруара 1925. године.

Педантна фактографија пребројала је преко пола века рада, хиљаде слика, градове у које је Халупова путовала, све изложбе и сусрете са државницима и светским звездама, одликовања, награде... Она сама, кажу они који су је добро познавали, није много марила за славу и популарност. Радила је свакога дана, сликала је много и лако, у кухињи крај „смедеревца”, стварајући веселе животописе најсрећнијег доба свог живота – свог детињства. Иста радост није изостајала ни на сликама, чија тема су словачка традиција и обичаји и библијски мотиви. Зузану су зато звали сликарком дечје душе, док је на сваком платну Катка, девојчица румених образа – њена нерођена кћер.

Слике „маме Зузане”, како су је звали, имају обожаваоце широм света. Зато посетиоци са свих меридијана и данас долазе у Србију да виде „Шарене ковачичке зиме, њену Грачаницу поред статуе ’Победника’”, раздрагане малишане на платнима, у Скадарлији... Много новца од њених слика отишло је организацијама Уницефу, Унеску и Црвеном крсту у Женеви, чију зграду краси монументална композиција са „њеном” децом у традиционалној словачкој ношњи са обележјима ове организације, док је најпознатије платно „Деца Уједињених нација” из 1974. године, са Земљином куглом, зградом Уницефа, Кипом слободе и раздраганим колом деце света.