„Рамонда” и политика

Трагови политике данас су, као никад до сад, присутни у свакој организованој људској активности. Чак је и песма за Евровизију, или „Евросонг”, великим делом у канџама политике. Сваки национални жири, па чак и публика, при доношењу одлуке коме дати бодове, размишља, мање-више свесно или подсвесно, како ће проћи текст, мелодија и сценографија кад се доноси коначна одлука о пролазности своје песме на тој манифестацији светских размера, иако носи назив Песма Евровизије.

Ове године је бар седам песама заслуживало пажњу и могло сасвим оправдано да се нађе на месту представника државе Србије. Две, по жељи, мишљењу аутора и садржају патриотске, ипак су се издвојиле: „Рамонда” и „Гнездо орлово”. Питамо се да ли ће Европа (и остали) чути и осетити наш патриотизам с наводницима или без наводника или ће политика и ту умешати прсте?

Како то у политичарењу бива, одмах после прве вечери нашег избора песме за Евровизију огласили су се неки произвољни коментатори, прогласивши „Орлово гнездо” геноцидном песмом – управо супротно основној поруци којом отац теши сина после градне олује и рушења гнезда: „Сине, биће све готово”. Иако се у песми не помиње ниједна нација, убијање и слично томе, па ни орао није предаторски активан, већ је страдалник у олуји и граду, критичар је „открио геноцид” у песми. Судећи по медијској пропаганди из деведесетих година прошлог века, зна се коме је тај „геноцид” намењен и с којим циљем.

Друге вечери избора песме за Евровизију испливала је друга патриотска (како њени аутори кажу) и победничка песма „Рамонда”. Достојанствено интерпретирана, без вратоломних техно-ефеката и пратеће врцаве голотиње, сувишне кореографије, накарадних костима, шминкерског „малтера” и монтираних фризура, заслужује пажњу. Но, не лези враже. Људи се питају шта је рамонда. Обичном просечном грађанину страна реч, што је тачно, али шта значи? Српском патриоти, са наводницима или без њих, у овом суморном времену не говори довољно. Он хоће још. Почело је копање по интернету, енциклопедијама, лексиконима и сл. И открише: Ramonda Serbica, и друге рамонде, ендемске цветнице са Ртња, Кајмакчалана, Копаоника и других планинских крајева Балкана, налазе се у Панчићевом хербаријуму (Herbarium Pancicianum) као плод његовог научног рада. Но, тај природни „странац” у српском роду (Ramonda Serbica и Ramonda Nathaliae) више је од цвета. То је симбол настајања и опстајања, снага истрајавања у невољама до победе. Она је на Кајмакчалану призивала глас Србије с Копаоника и Ртња и снажила повратак измучене српске војске својим домовима. Тако записаше српски родољуби у Великом рату и после њега.

Многи су одушевљени песмом, њеном мелодијом и лако прихватљивим шлагерским рефреном, али ће вероватно некима, поготово оним завидљивим и злим, засметати њена патриотска нота на коју су аутори рачунали. Наша публика је мало незадовољна што њен глас није довољно поштован, јер би пун, моћан глас „из грла бијела” младе интерпретаторке „Орловог гнезда” боље загрмео у Малмеу. Но, шта је ту је. Неки чланови стручног жирија су својом проценом пресекли, не знамо да ли стручно, музички или политички – „Рамонда” иде у Малме. У сваком случају, идемо у Шведску с патриотском нотом, а видећемо како ће нас Европа прихватити. Ко зна у шта ће се изродити њихове критике. Можда у овом суморном времену за Србију у Европи и најважнија споредна ствар попут „Евросонга” може допринети да се лик Србије не гледа у искривљеном огледалу. Политика копа и тамо где јој место није.

Миодраг Србљак,

Краљево