Женидба Канађанком била је једино решење

Драган је решење да је изгубио избеглички статус примио у дане када је ситуација у отаџбини недвосмислено указивала да ће бити још горе. Надати се повољнијем исходу у поновљеном процесу било је неизвесно и ризично. Једина сигурна опција за останак у Канади била је женидба канадском држављанком или носиоцем статуса сталног резидента.

Шармантан, згодан и пријатне нарави у студентским данима плијенио је пажњу и био врло виђен у друштву припадница љепшег пола. И у новој средини са сличним понашањем имао је такође добре резултате.

Иако близу тридесете није имао ни најмањи инстинкт нити план да се скраси и започне породични живот. Мајка је у телефонским разговорима све чешће и маштовитије проналазила разлоге да би га убиједила да се ожени.

„Полако мајко, има још времена, нијесам пронашао праву,” били су његови одговори мајци. Никад јој није навео главни разлог, да он не види неки посебан смисао нити разлог за женидбу.

Оптерећен мислима шта урадити и како опстати у новој средини, без пара, посла, доброг савјета, потпоре ближњих, изашао је из свог скромног стана и закорачао у снијег и хладноћу Монтреала.

Хладноћа га је, после бесциљног лутања скоро празним улицама града, усмерила у први тржни центар на који је наишао. Већ на улазу, на супротној страни пространог хола примијетио је три дјевојке које у лежерној шетњи, занесене живахним разговором нијесу обраћале пажњу на збивања око себе.

Прво их је пратио погледом а када су окренуле иза угла кренуо је полако и на одстојању за њима. Зауставиле су се у продавници сувенира гдје су бирале поклон за вјереника једне од њих.

Драган „заузет куповином“ у истој продавници схватио је да се оне познају продавца одраније.

Док је плаћао капу са знаком јаворова листа коју је купио само из пристојности и као повод да започне разговор са продавцем, са највећим тактом упитао је за дјевојке које су биле већ изашле из продавнице.

Чувши његов нагласак продавац је после краћег размишљања одговорио: „Могло би бити да су из твоје земље. Југославија, Чехославија, Пољска,” окренуо се следећој муштерији и наплаћујући додао „ако се врате упознаћу вас“.

Њихов брзи повратак да још нешто купе у истој продавници још једанпут потврдио изреку да: „И ћорава кока понекад нађе зрно”

Под изговором да му треба помоћ око учења француског језика, после упознавања и краћег разговора, Драган је добио телефонски број. Не од оне која је најбоље говорила француски или имала најбоље педагошке методе, већ од оне због које је утрошио сав описани „детективски рад”.

Њена љепота, висок и витак стас, благ и очаравајући осмех, бистре и веселе очи биле су довољна гаранција њене стручности, која је по Драгановој процени превазилазила и Балзакову.

На следећем изласку уследило је планирање програма метода и локације предстојећих инструкција. Убрзо су кренули и часови језика, међутим без неких значајнијих резултата, понајвише због посвећености времена другим темама и активностима.

Искра привлачности која је заискрила само три, четири недеље раније, прерасла је у ватру љубави претварајући однос учитељ ученик у однос дубоке и искрене љубави двоје младих људи.

Измијенивши њихову уходану рутину свакодневнице, локацију становања, доводећи у питање и њене дугорочне и далекосежне животне планове.

Међутим, с времена на време блажену идилу заљубљених би прекинула мисао, шта ако сву ову радост прекине хладна и немилосрдна одлука неког анонимног бирократе и пошаље Драгана назад.

Она је знала све о његовом имиграционом статусу и бригама око тога, а када ју је запросио за мање од два мјесеца пошто су се упознали, отворено и искрено рекао јој је да би њен пристанак уједно ријешио и његов имиграциони статус.

Прихватила је мада јој је његова директност и искрено навођење разлога за журбу унеколико умањило радост тренутка.

„Само још да пронађемо неку лијепу цркву где ћемо се венчати“, предложила је млада у тренутку романтичне занесености.

Њему су сијевнуле очи и љутито је упитао: „Зар ми нијеси рекла да си атеиста?“.

„Наравно да сам била пошто нијесам знала ни најосновније да некрштена не могу се вјенчати у цркви”.

Следећег дана већ су били у служби за регистрацију склопљених бракова. Матичарка, врло озбиљна дама професионалних манира, средњих година и отменог држања, извукла је дебелу књигу из стола и почела: „Следећа субота је заузета, следећа такође, па она иза следеће”, рекла је листајући и тражећи слободно мјесто у суботи за церемонију венчања. Листајући приближавала се следећој зими, а израз на лицу јој је постојао сажаљивији.

Не чекавши да заврши Драган је лежерно и са осмехом упитао: „А сриједа? Имате ли слободан термин за сриједу?”

Матичарка, изненађена и са неверицом погледала је прво младожењу па младу, па опет младожењу.  

„Свака сриједа је слободна и сваки термин у њој господине,“ рекла је смијући се наглас.

Следеће сриједе вјенчали су се уз присуство двоје свједока.

Остао је неуручен сувенир и неискоришћена авионска карта која ју требало да однесе вјеренику на другу страну океана.

Завршивши имиграционе формалности и схвативши да Драган нема талента за француски убрзо су се преселили у Торонто (енглеско говорно подручје) гдје и сада живе – у слози и љубави, 31 годину касније.

Драго Ђачић, Торонто, Канада

Пишите нам 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика