Солистички концерт Јасмине Трумбеташ Петровић

Солистичким концертом насловљеним са „Све моје хероине” оперска уметница Јасмина Трумбеташ Петровић обележиће у суботу, 13. априла од 20 сати на великој сцени матичног Народног позоришта у Београду:  три деценије уметничког рада. Концертом ће дириговати маестро Александар Којић, а као гости наступиће њене колеге из ансамбла Опере, сопран Снежана Савичић Секулић и баритон Драгутин Матић.

На овом својеврсном музичком путовању сопран Јасмина Трумбеташ Петровић, првакиња ансамбла Опере националног театра, на себи својствен начин, врхунском интерпретацијом и искреном емоцијом која њеном гласу даје посебност, провешће гледаоце кроз брижљиво сачињен репертоар одабран из оперских ризница у којима су сачуване неке од најлепших, безвремених арија највећих светских композитора.

– Сам назив концерта „Све моје хероине” говори да се ради о свим мојим улогама које сам до сада остварила. Наравно, требало би много више од једног концерта да публику подсетим на све моје оперске ликове које кроз које сам живела на овој сцени и са којима сам расла. Имајући у виду, да сам кроз досадашњи период највише певала у италијанским операма, нарочито Вердијевим и Пучинијевим, биће то избор, можда, оних најлепших арија и дуета који у себи носе и неку поруку, као што су арије Тоске, Мадам Батерфлај, Леоноре..., каже уметница за коју су критичари, на почетку њене каријере, писали да је будућа оперска звезда и велика нада.  

Припремајући се за овај концерт, схватила је, како каже, заправо, да није ни била свесна свега онога што је током каријере остварила, не само у оперском репертоару, него и на плану концертне музике.

– Док сте млади, када почињете, нестрпљиви сте да постанете велики и поштовани. Али, то успева само посебнима, онима који су посвећени и онима који имају оно нешто и у гласу и у себи. Е, па то нешто ме је водило свих ових година. Градећи каријеру, из улоге у улогу, сваком лику давала сам целу себе, без задршке. Стасавала сам достојанствено, радила студиозно, посвећено и увек била на висини задатка због чега један уметник може да заслужи поштовање. Без обзира на успех, остала сам једноставна, отворена и захвална овом храму културе који ме је пригрлио и који ми је указао поверење свих ових година. А моје улоге,  свака понаособ, имала је у датом тренутку посебно место: Турандот, Аида, Тоска, Леонора у „Трубадуру” и „Моћи судбине”, Мадам Батерфлај, Адријана, Елизабета, Амелија, као и многе друге, подсећа Јасмина Трумбеташ Петровић која је у Опери Народног позоришта у Београду ангажована од 1993. године, најпре као члан Оперског студија, а три године касније, постала је солиста. У статусу првакиње Опере налази се од 2002. године. Наступала је у земљи и иностранству са многим домаћим и страним уметницима и диригентима.