Грађевински промашаји у главном граду

Наша садашња власт у најтежим могућим условима, под притиском са свих страна, успева да сачува наш интегритет, достојанство и национални интерес, успева да стабилизује економију и развој и добија све већу подршку напредног света и интелектуалне јавности. Зашто се онда у области изградње Београда на нижим нивоима, локалу и неким институцијама нетранспарентно доносе одлуке које деградирају те резултате и изазивају револт грађана? Таква решења руже град и остављају трајне последице због којих ће се стидети будуће генерације.

Задржаћу се на неким од таквих „грађевинских подухвата”.

У току је полемика о судбини бомбардованог Генералштаба. Министар грађевинарства г. Весић каже: „Све ће бити транспарентно, када донесемо одлуку обавестићемо јавност и ништа нећемо крити.” Значи транспарентно ће саопштити извештај о донетој одлуци. Зар пре тога не треба прибавити мишљење три академије наука које се баве и овим пословима, шта каже струка и наука, где је ту мишљење нас грађана?

Ко се то усуђује да руши и мења тај прелепи део града, да уништи величанствени објекат једног од наших највећих архитеката, који чини целину са зградама владе, Министарства спољних послова, старог Генералштаба, железнице, а уз то је овај комплекс проглашен за споменик културе?

Ево још једног разлога за револт: воде се разговори да тај подухват изведу неке америчке компаније, дакле да нас они који су га бомбама срушили још једном унизе и баце на колена. Зар им није било доста што су срушили бивши Маршалат и захтевали да баш ту, на најлепшој локацији Дедиња, подигну своју амбасаду, а ондашња власт им испунила жеље?

Још један од „бисера” нашег градитељства који је изазвао разочарање града. „Политика” објављује да је 24. марта продат хотел „Југославија” с припадајућим земљиштем на којем ће с обе стране хотела бити изграђене две куле само 10 метара ниже од куле „Београд”. Највероватније ће бити срушена „Југославија”, један од најлепших хотела у бившој СФРЈ, с кристалним плафонским лустером можда највећим у Европи, који је такође био под одговарајућом заштитом. Изградњом тих кула потпуно ћемо лишити Нови Београд и Земун најлепшег погледа на ушће двеју река, на Ратно острво, какав има мало који град у свету.

Шта мотивише такав градитељски ум да чини оно чега ће се стидети наша поколења?

Мислим да је ДОС-овска власт направила историјску грешку што је на миг Запада распустила формирани суд за утврђивање злочина које је НАТО починио нашем народу и који је извршио припреме за суђење. Тако би се судским путем утврдило зашто су нас бомбардовали, утврдили би се злочинци, као и број жртава и висина материјалне штете, која се процењује на око 100 милијарди долара, на основу чега бисмо могли да тражимо обештећење. Ако то не би било прихваћено, остало би за историју као аутентична судска пресуда.

Живомир Тешић,
политиколог у пензији, Београд