Ђорђу Матићу уручено признање „Момо Капор”

Награда „Момо Капор” за књижевност уручена је јуче у Скупштини града Београда песнику, есејисти и романописцу Ђорђу Матићу, који живи и ради у Поречу, за књижевно дело „Ниоткуда с љубављу”, у издању Космоса. Жири Задужбине Моме Капора радио је у саставу: Мухарем Баздуљ, Радмила Станковић и Вуле Журић. Награду, плакету од сребра са мотивом школице, Матићу је уручио Матија Бећковић, председник Управног одбора Задужбине „Момчило Момо Капор”. Новчани износ од 250 хиљада динара добитнику је уручила директорка Сектора маркетинга и комуникација Ерсте банке Александра Косановић Стрижак.

У образложењу жирија се наводи: „Пре него је роман ’Ниоткуда с љубављу’ разматран у контексту књижевне награде ’Момо Капор’, о њему је, између осталог, записано: ’Много је у књизи инстанци дирљиве ненаметљиве ерудиције, која покрива велику симболичку територију: од Крлеже и Црњанског, до Моме Капора и Марине Туцаковић’.”

Жири примећује да просечан читалац не би нашао сличности у Капоровим и Матићевим делима, али констатује да су заправо и Капор и Матић пре свега дубоко одани својој култури. „Та култура се у највећој мери преклапа и кроз високу културу и кроз оно што бисмо могли назвати културом свакодневног живота. Матић је велики део живота провео у егзилу, Капор је био светски путник. Нису, дакле, били, да се послужимо тим Капоровим насловом ’провинцијалци’, али нису били ни наличје истог новчића: наивни адоратори свега туђег и далеког. За разлику од многих овдашњих писаца своје генерације, Капор није патио за такозваном глобалном славом. Мада му је хвалоспеве певао један Клаудио Магрис, њему су важнији били његови читаоци,’обични и `нашки’: од продавачице са Каленића која га чита недељом у ’Политици’ до оног гастоса са бауштеле који се у завичај први пут враћа авионом, па чита Момину причу у ’ЈАТ- овој ревији’. Врло слично осећање света слика Матић у својој песми о Галилеу Галилеју и његовим Фирентинцима. На крају, али не и најмање важно, у неким срећнијим временима, Момо Капор је био најпрепознатљивија књижевна веза Београда и Загреба. У временима ружнијим, на његовом трагу је Ђорђе Матић, на релацији Загреб–Београд”, закључује се у образложењу жирија.

На свечаности у Старом двору Мухарем Баздуљ образложио је награду разматрајући сродност Моме Капора и Ђорђа Матића, закључујући да су они људи града и људи уметности и да обојица имају изразито урбани сензибилитет, додајући и то да би се могао написати есеј о првом поглављу „Фолираната” и првом поглављу романа „Ниоткуда с љубављу”, који су посвећени с једне стране –Београду, а са друге – Загребу, у различитим формама.

– Књижевност је за Ђорђа Матића огледало у коме се све огледа, као што каже стих једне песме Јосифа Бродског– закључио је Баздуљ.

Захваливши  на угледном признању Ђорђе Матић, као човек који долази подједнако из књижевности, али и рокенрола, напоменуо је да се ове године навршава 40 година откако је објавио свој први текст. То је била рецензија о два загребачка бенда, а указао је на три важне личности које су имале утицај у његовом животу: Арсена Дедића, Игора Мандића и Мому Капора.

– Имао сам срећу да радим са Арсеном, Игор је био један од мојих учитеља у писању и једна од најважнијих личности у мом животу, Мому Капора нисам познавао, али је његова књижевност била одувек са мном. Прва асоцијација на његову литературу за мене су она времена добра и времена сигурна. Међутим, он ме је пратио и кроз тешка времена. У емиграцију сам отишао 1991. године, да бих се кући вратио тридесет година касније. Мома је писао о белом свету, и када сам се са тим светом упознао без илузија, Мома је и тада био са мном. Кад сам се као млади емигрант нашао у Риму, сетио сам се како је Мома писао о Де Кирику, и у кафеу „Греко” учинио сам омаж не Де Кирику већ Моми Капору. У том истом Риму нашао сам недељно издање „Политике” у којој је био Момин текст. Тада сам осетио где припадам и знао сам која је моја култура, а тај уоквирени Момин текст годинама сам носио са собом по свету и на далеки север Европе – истакао је Ђорђе Матић.

Ово признање, чији је покровитељ Ерсте банка,  додељује се већ тринаест година, а досадашњи добитници су Емир Кустурица, Петер Хандке, Драган Јовановић Данилов, Лабуд Драгић, Неле Карајлић и Весна Голдсворти.