Хрватска на корак до потпуног скретања удесно

Специјално за „Политику”

Саша Косановић

Загреб – Након млаке прославе изборне победе коју је остварио са 61 мандатом, што је 19 више од СДП-а, премијер Хрватске у два мандата и председник ХДЗ-а Андреј Пленковић обратио се јавности путем „Фејсбука”, написавши да је „осећај одличан” због треће победе у низу и да ће ускоро председнику Зорану Милановићу однети најмање 76 потписа за састављање нове Владе Републике Хрватске.

То да се од јуче одлично осећа Пленковићу није спремна да поверује чета политичких аналитичара, који су коментарисали изборне резултате и једногласни су у оцени да је ХДЗ, додуше, добио највећи број мандата, али да вероватно без Домовинског покрета (ДП), већином састављеног од бивших ХДЗ-оваца из десног крила странке, не може да састави саборску већину.

Мало пре изласка на изборе, Пленковић је пред најужим вођством странке овако говорио о председнику ДП-а и градоначелнику Вуковара Ивану Пенави: „Тај Пенава постоји, моја баба покојна би могла бити градоначелница Вуковара... све што се тамо уради, они нису урадили ништа. Ништа. Нула. И узео на себе жртву људи којих нема, и постао председник, успут и градоначелник, зато што су Марију Будимир озвучили. То су кварни људи. Зли. Зли људи с којима нећемо имати посла. Немојте бити заварани ’јој то су десни, наши су Хрвати’. Нису. Они су срушили Колинду, сутра ће срушити нас. То морате знати.”

Реч је, иначе, о тајно снимљеном разговору, који је снимао неко од Пленковићу најближих људи. Недељник „Национал” је то објавио почетком овог месеца и сада Андреј Пленковић тврди да се осећа одлично а мора да седне с Пенавом за исти сто и преговара, јер је ДП освојио 14 мандата, а лева странка Можемо, која је освојила 10, и десничарски Мост, с 11 мандата, понављају да ни под којим условима не желе да сарађују с корумпираним и компромитованим ХДЗ-ом.

Чак и с комплетним ДП-ом, Пленковићу недостаје још један мандат. Уколико се договори с Пенавом, претпоставља се да би могао да придобије још једног посланика из редова представника националних мањина, осим српске. Наиме, Домовински покрет, које номинално води Пенава, али у којем огроман утицај има успешни пословни човек Марио Радић, чији се отац још води на листи несталих у рату за Вуковар, прексиноћ је по стоти пут нагласио да је једини прави услов за преговарање с њима то да се у тим преговорима не спомиње могућа коалиција с СДСС-ом, који отворено презиру.

Ако се узме у обзир чињеница антисрпска реторика ДП-а од његовог оснивања, али и изјаве његових првака – попут вуковарског ратног ветерана Стипе Млинарића, који је био затворен у Србији након заробљавања у Вуковару и који је од Пленковића затражио да се Србија тужи за агресију и да јој се наплати ратна одштета, а пре две године, на годишњицу пробоја логораша из Јасеновца, изјавио је да у „Јасеновцу никада није био, нити ће бити, јер се наслушао српских лажи”, те да „Пуповцу и СПЦ и свима који праве мит од Јасеновца не верује ништа” – за Србе у Хрватској, али и за односе између Хрватске и Србије, уколико ДП уђе у владу, долазе јако тешки дани.

Додуше, десничари из Домовинског покрета, међу којима има и озбиљних националистичких екстремиста, тврдили су да неће ни с ХДЗ-ом, а поготово с Пленковићем. Већ прексиноћ, кад су им се отворила врата озбиљног условљавања и ценкања око састава нове владе, та реторика према ХДЗ-у је ублажена, али никога не би зачудило да затраже да премијер буде неко други. Спомиње се могућност да то буде Иван Анушић, актуелни министар одбране, човек врло близак идеалима ДП-а, али тешко је веровати да би на тај услов пристао Андреј Пленковић.

Наравно, постоји још неколико комбинација у којима би ХДЗ могао да покуша да склопи коалицију с осам представника националних мањина и евентуалним прелетачима из ДП-а и других странака, али у то је, за сада, теже поверовати. Што се тиче Зорана Милановића – човека који је предизборну кампању довео до усијања, а онда одбио да на олтар домовине положи барем своју оставку – могућност да он скупи 76 потписа и постане премијер у овом тренутку постоји тек у сновима СДП-оваца. А они су прексиноћ непријатно отрежњени након еуфорије која их је држала у кампањи коју је „појео” сукоб Пленковића и Милановића. Углавном, уколико се не деси неко чудо, оде Хрватска удесно.