Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: СИНИША ОЊИН, директор Народног музеја Зрењанин

Прожимање града и публике

Граду Зрењанину и свима нама ће као тековина титуле националне престонице културе за 2025. годину остати реализовани инфраструктурни пројекти, који ће трајно позитивно изменити културну слику нашег града
Прожимање града и публике
(Фото: Народни музеј Зрењанин)

Смештен на централном градском тргу у импозантном здању у неоренесансном стилу, Народни музеј Зрењанин главна је музејска установа Средњег Баната и једна од седам институција културе у Зрењанину, граду који је недавно победио у надметању за националну престоницу културе за 2025. годину. У протекле три године цео тим овог музеја тежи ка томе да постане једна од активнијих и квалитетнијих музејских установа у Србији. Пројекти који су остварени током протеклих година бројни су и сваки је немерљиво допринео у свом домену и значајно обогатио општи дојам о нашој установи, каже за „Политику” Синиша Оњин, директор Народног музеја Зрењанин.Шта је по вама определило Зрењанин да понесе титулу националне престонице културе за 2025. годину?

Концепт „Меандри града – токови културе”, којим је Зрењанин победио садржи чак 50 културних и уметничких садржаја, као и десет инфраструктурних пројеката. Показали смо кохерентност уметничке и дизајнерске визије пројекта утемељеног на локалној специфичности. Град Зрењанин понудио је идеју прожимања града, стваралаца и публике. Ово је велика шанса да сви потенцијали Зрењанина (културни, природни, струковни...) постану видљивији и добију могућност да се искажу кроз квалитет, а многе идеје спроведу у дело. За наш успех од пресудне је важности било активно учешће стручњака из зрењанинских установа културе у пројектни тим који је, уз бројне стручне сараднике, радио на осмишљавању програма.

Граду Зрењанину и свима нама ће као тековина овог престижног признања остати реализовани инфраструктурни пројекти, који ће трајно позитивно изменити културну слику нашег града. Очекујемо позитивне реакције грађана Зрењанина, који ће се кроз бројне програме и дешавања током 2025. боље упознати са културним идентитетом свог града.

Народни музеј Зрењанин изузетно је важна институција културе за град и цео Средњи Банат. Шта су задаци и активности музеја у години престонице културе Србије?

У музеју се озбиљно припремамо за 2025. годину. Имамо два инфраструктурна пројекта – уређење ентеријера и дворишта Спомен-куће Славка Жупанског и уређење Музејског кутка за децу и младе. Ту су изложбени, едукативни и дигитални пројекти: Паркови – симбиоза природе, историје, уметности, спорта, дечије игре и разоноде, Музеј у школама – школе у музеју, Неоренесансни дух Медитерана у Банату, Сликар и критичар – Сава Шумановић и Тодор Манојловић, мултимедијални пројекат „Завирите у атеље Уроша Предића – ВР апликација и опрема”.

У којој мери национална престоница културе утиче на активности музеја?

Реализација активности биће сложена. Музеј и иначе има богате годишње програме у виду тематских изложби, пратећих програма, едукативних и креативних радионица за децу и младе, концерата. У години престонице културе очекујемо додатно појачање програма како по броју, тако и по темама. Надамо се да ће то публика осетити, јер је она наш апсолутни приоритет и мерило успеха.

Развој публике данас је велики изазов за сваки музеј у свету. Како Народни музеј Зрењанин ствара нове праксе на том пољу?

Без публике ниједан музеј не би имао ширу сврху, свео би се на улогу чувара уметничких дела. Интеракција са публиком један је од наших приоритета. Наши потенцијали на том пољу још нису искоришћени у довољној мери. Један од начина развоја публике јесте увођење дигиталних садржаја. Имамо велико искуство у раду са публиком свих генерација, што се могло видети на примеру недавне изложбе „Лета пре нета”, којом смо подигли лествицу у раду са публиком. Ову ћемо праксу применити и на нашим ауторским програмима. Проширење сталне поставке допринеће развоју публике, баш као и увођење нових формата, Фестивала божићног колача чесница, који је у 2023. први пут успешно реализован и са којим настављамо у 2024. години, као и фестивала „Банатски дани теку” (ауторски пројекат НМЗ) у области промоције нематеријалног културног наслеђа, који тек треба да доживи свој пун потенцијал. АНТРФИЛЕ 1

Банатско изобиље

У оквиру назива „Меандри града – токови културе”, кандидатура је представљена кроз програмску структуру, односно целине Локус – урбана култура и креативност, Амбасада културе – размена, сарадња, едукација и промоција, Ахитопија – архитектура и јавни простори и Банатско изобиље – мултикултуралност, материјално и нематеријално наслеђе, спорт. АНТРФИЛЕ 2

Пројекти музеја

Кад је реч о пројектима музеја у протекле три године, треба поменути прву монографију Народног музеја Зрењанин, као и то да је замењена комплетна расвета у установи, затим „Музеј у школама” (вишегодишњи пројекат), Пројекат телекомуникационих и сигналних инсталација, редизајн публикације „Дакле, ви сте тај Урош Предић”, изложба „Чешко пресовано стакло у огледалу”, Археолошко истраживање локалитета „Стари град – Нови Бечеј” (вишегодишњи пројекат), изложба „Аграрно наслеђе Баната”, изложба „Интимни простори Мирјане Николић Пећинар”, пројекат намењен младима „Мали кустоси – велике приче”, Виртуелна тура кроз Народни музеј Зрењанин, као и нови веб-сајт, дигитализација архиве Народног музеја Зрењанин, стална поставка фототеке, стална поставка старе и ретке збирке књига у Народном музеју Зрењанин, фестивал посвећен нематеријалном културном наслеђу „Банатски дани теку” и многи други. Током 2024. године очекује се наставак спровођења вишегодишњих пројеката, као и реализација пројеката „Сецесија у Великом Бечкереку: Модернизам на примерима из Збирке примењене уметности Народног музеја Зрењанин”, „Реконструкција и модернизација музејске специјалне библиотеке”, „Трукерски занат” и други.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.