Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Француски аутори на „Молијеровим данима”

Андреј Макин, Мајлис Бесри и Кристијан Лакс гостују на књижевној манифестацији коју организује Француски институт у Србији
Француски аутори на „Молијеровим данима”
Мајлис Бесри (Фото Franceska Mantovani/Gallimard)

Већ традиционална књижевна манифестација „Молијерови дани”, коју организује Француски институт у Србији, биће одржана од 8. до 11. маја у Београду, Новом Саду и Крагујевцу, а српској публици ће се овај пут представити писци Андреј Макин и Мајлис Бесри, као и стрип аутор Кристијан Лакс.

Манифестација почиње у амбасади Француске у Београду 8. маја, у 12 сати, свечаним проглашењем добитника „српског Гонкура”. Званични назив ове књижевне награде, јединствене по томе што је додељују млади, јесте „Гонкуров избор студената Србије” . У присуству француског писца Андреја Макина, студенти универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, који су протеклих месеци анализирали четири француска романа из последње селекције за Гонкурову награду, прогласиће свог фаворита. У конкуренцији су романи: „Бдети над њом”, чији аутор је Жан-Батист Андреа, затим „Хумус” Гаспара Кенига, „Сара, Сузан и писац” Ерика Ренара и „Тужни тигар” ауторке Неж Сино.

Централни гост Андреј Макин, један од најпревођенијих савремених француских писаца, свој први велики успех постигао је романом „Француско завештање”, који је 1995. године добио најпрестижније француске књижевне награде – Гонкур, затим Гонкур гимназијалаца Француске и Медиси. Макин је рођен 1957. године у Дивногорску у Сибиру, а образован је у духу француског језика и културе, пошто му је бака била Францускиња. Одбранио је докторат о савременој француској књижевности на Московском универзитету, а крајем осамдесетих година настанио се у Француској. Предавао је неколико година руски језик и књижевност, а докторирао је и на Универзитету Париз IV.

Већина његових романа преведена је на српски, највећи број дела објавила је Паидеиа, а касније га објављује Лагуна. Осим „Француског завештања”, познати су му романи: „Стари календар једне љубави”, Пријатељ Јерменин”, „Архипелаг за други живот”, „Вољена жена”, Земља и небо Жака Дорма”, „Исповест грешнога стегоноше”, „Жена која је чекала, „Кћи Совјетског Савеза”, „Музика једног живота”...

Разговор са Макином биће приређен у Београду 8. маја од 18 сати у Француском институту, а следећег дана гостоваће у Новом Саду од 18 сати у Библиотеци Матице српске. Такође ће потписивати своје књиге у петак, 10. маја, од 17 сати у књижари „Делфи СКЦ”.

Мајлис Бесри, романсијерка и продуценткиња радио-емисија на France Culture, сензационално је ступила на француску књижевну сцену 2020. године романом „Треће доба” за који је исте године добила Гонкурову награду за први роман. У овој књизи она описује последње дане нобеловца Семјуела Бекета, које је провео у једном париском дому за људе трећег доба. Роман је објављен код нас 2023. године у издању „Геопоетике” у преводу Оље Петронић.

И следећа своја два романа ова ауторка је посветила великим ствараоцима: у средишту књиге „Распршене љубави” је писац нобеловац Вилијам Батлер Јејтс, док је у делу „Дадиља Франсиса Бејкона” реч о поменутом сликару.

Мајлис Бесри ће гостовати у Београду у четвртак 9. маја од 18 сати у Француском институту, док ће у петак, 10. маја, гостовати у Крагујевцу од 12 сати у Студентском културном центру.

Трећи гост, француски стрип аутор Кристијан Лакс, говориће о свом раду у петак, 10. маја, од 18 сати у Француском институту у Београду, док ће следећег дана такође од 18 сати гостовати у Новом Саду у књижари „Зенит”. Лакс је објавио више од 50 албума, више серијала и добитник је бројних награда. „Црвена фигура плодности” је први и за сада једини његов стрип преведен на српски. Посвећен је необичној скулптури из 14. века, али и миграцијама, колонијализму, разноврсности култура, спасавању уметничких дела од уништавања, значају Лувра... Јунак стрипа ризикује свој живот да би спасао „Црвену фигуру плодности” од рушилачких снага у његовом родном Малију. Опседнут је једним циљем – спасити ову скулптуру, превалити опасан и мукотрпан пут до Париза и поверити је Лувру. Лакс често кроз своју уметност износи критику савременог друштва и неправде које су присутне у многим његовим сферама.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.