Постоји пројекат алеје заслужних грађана

Идеја да престоница добије алеју заслужних Београђана где би били сахрањени људи који су својим радом допринели да град буде бољи, лепши, препознатљивији… нешто је о чему се прича неколико година уназад, али и нешто што је требало да буде реализовано још пре три године. Пројекат алеје био је у завршној фази 2021. године, а њена изградња на Новом бежанијском гробљу требало је да почне средином те године. Требало је, али није.

Ова прича поново је покренута после смрти чувеног фото-репортера Томислава Томе Петернека и уметнице Слађане Милошевић, који нису сахрањени у постојећој Алеји заслужних грађана на Новом гробљу, а велики део културне јавности сматрао је им је ту место. Одлуку о томе гласањем донео је Привремени орган града, а један од разлога је можда и тај што у постојећој алеји има још сасвим мало места за сахрањивање. Због тога би изградња алеје заслужних грађана Београда било једно од решења којим би се испоштовале оне „величине” које су допринеле шарму метрополе на Балкану.

На питања шта се дешава са пројектом изградње београдске алеје, да ли је он још у оптицају и када би могло доћи до његове реализације у Јавном комуналном предузећу „Погребне услуге” рекли су да је пројекат за ову посебну парцелу  на Новом бежанијском гробљу завршен.

– Динамика реализације зависиће од наших развојних приоритета, који су неопходни за задовољавање потреба свих наших суграђана – рекли су у „Погребним услугама”.

Како је „Политика” писала 2021, било је планирано да се у новој алеји на површини од 3.906 квадратних метара изграде четири бетонске конхе (полукуполе) са по пет гробница у четири реда.

Прва фаза обухватала би изградњу три конхе, затим 75 гробница у четири реда, 44 касете розаријума и три зида колумбаријума са оквирно 60 касета.

Сахрањивање у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу, као и сахрањивање у тада планираној алеји на Новом бежанијском гробљу требало је да буде регулисано, како је објаснио покојни Драган Балтовски, тадашњи директор ЈКП „Погребне услуге”, градском Одлуком о уређивању и одржавању гробаља.

На основу те одлуке, у алеју могу да буду сахрањене особе које су у току живота добиле највиши степен одликовања Републике Србије, академици Српске академије наука и уметности и почасни грађани Београда, односно они људи који су стекли Награду града Београда. Изузетно, по тој одлуци градоначелник може да одлучи да и друге особе могу да буду сахрањене у Алеји заслужних грађана, ако су у току живота биле истакнуте у области у којој су деловале. Предлог да се посмртни остаци заслужног лица сахране у овој алеји даје институција чији је преминули био члан, уз претходну сагласност супружника или чланова уже породице. Уз предлог подносилац доставља и мишљење ресорног надлежног министарства или организационе јединице Градске управе града Београда, из области у којој је та особа била истакнута и својим радом дала допринос јавном животу града и републике.

Пошто је те 2021. године у постојећој Алеји заслужних грађана на Новом гробљу било попуњено око 800 места, кренуло се у њено проширење за још педесетак. Сада су, како је пре неки дан рекао Александар Шапић, председник Привременог органа града, попуњена 854 места и остало је још 19 празних.

У просеку се од формирања алеје годишње сахрањивало по 16 особа, али је 2019. сахрањено 23, а 2020. године 25 особа.

Алеју заслужних грађана која постоји на Новом гробљу треба разликовати од Алеје великана која се такође налази на овом почивалишту. У Алеји великана су сахрањене значајне личности с краја 19. и почетка 20. века. Међу њима су генерал Милош Васић, писац Петар Кочић, научник Јован Цвијић, хероина Великог рата Милунка Савић, зачетник социјалдемократије Димитрије Туцовић, политичар Никола Пашић, задужбинар Илија Милосављевић Коларац…

Педесет пет година од прве сахране

Прва особа сахрањена у гробницама Алеје заслужних грађана, коју је пројектовао архитекта Светислав Личина, био је Бранко Јевремовић, судија Уставног суда Југославије (сахрана је обављена 28. 4. 1969. године). Али су, након њеног формирања, 1965. године у ову алеју пренети и посмртни остаци студента права и члана Комунистичке партије Жарка Мариновића, који је убијен 4. априла 1936. за време студентског штрајка.