„Ћирилична баштина” у Бајиној Башти

Манифестацију „Ћирилична баштина” у Бајиној Башти отворио је министар културе Никола Селаковић  речима да је ћирилица, уз српски језик, једна од најважнијих карактеристика српског културног бића.

– После времена озбиљне и добре економске обнове Србије, следи нам све више време наше духовне обнове, а један од првих и најважнијих задатака јесте да на српском културном простору чувамо и негујемо наш прелепи српски језик и нашу савршену, најлепшу и најбољу ћирилицу, рекао је Селаковић и додао:

– Ако ми Срби српску ћирилицу не чувамо, не негујемо и њоме не пишемо, нико то неће чинити.

Селаковић је приметио да то што се одржава манифестација која је посвећена ћирилици, када се подиже заједнички дом који је посвећен ћирилици, посећује Парк ћирилице и прича на такав начин о ћирилици, „онда то значи да је ћирилица угрожена и да за њу нису баш најбољи и најсјајнији дани”.

– У том времену посустајања и декаденције духовне, културне, свеопште друштвене која нас је захватила пре неколико деценија, постоји нешто лепо, светло и добро, а то је чињеница да се неко против тога побунио, да је неко подигао глас за спас једног од обележја српског националног бића, културе, уметности, свеукупног историјског стваралаштва нашег српског народа. То сте први урадили ви у Бајиној Башти доносећи Декларацију о заштити и неговању ћирилице, а потом организацијом ове манифестације и спровођењем низа активности које су везане управо за заштиту, неговање и промоцију наше ћирилице, нагласио је Селаковић.

Говорећи о почецима описмењавања српског народа, он је нагласио да је тај почетак писмености наших предака везан за ћириличко писмо, као и наша национална еманципација и наше уписивање међу народе света и упозорио да ако нестане ћирилице у свакодневном животу, ми губимо нашу културолошку, историјску везу са нашим прецима.