Традиционални вез и хеклање
Вредне жене из свих крајева наше земље, предствиле су ручно рађене јастучнице са хекланим и везеним мотивима, на изложби уприличеној у хотелу „Мериот”. Ови радови показују како се на јединствен начин оживљавају традиционалне вештине. Домаћин догађаја била је „Етно мрежа” кровна асоцијација произвођача рукотворина из целе Србије.
Јастучнице су приказане као права уметничка дела, која осим употребне имају и декоративну улогу. На њима су својеврсне приче исписане геометријским шарама и инспирисаних чувеним ћилимима из Пирота, Стапара и Сјенице-Пештера, оплемењени цветним и другим мотивима. Ручно везене јастучнице красе ентеријере најпрестижнијих београдских хотела, а постале су синоним за традицију, елеганцију и топлину.
У основи сваке хеклане јастучнице лежи богатство етнолошких симбола, а ручно везени елементи попут цвећа и геометријских орнамената доносе ноту аутентичности. Не тако давно, везени јастучићи су чинили саставни део девојачке спреме, симболизујући срећу и напредак породице.
Златовез и плиш са софистицираним везом на ткању дају елементе елеганције у сваком простору. На овај начин открива се и значај наслеђа и традиције,
У оквиру изложбе одржана је и радионица пустовања вуне, на којој су посетиоци могли да уче основне лекције ове старе технике. Сазнали су и како ваљањем мокре вуне могу да се направе украсни предмети. Представници институција, амбасада и страни туристи том приликом су имали могућност да за кратко време креирају сувенир с личним печатом.
„Етно мрежа” је 24. маја отворила и своју прву продавницу на Калемегдану.
Организована је и колонија плетења у Тузли, која је трајала од 20. до 24. маја, а у Кучеву је осмишњена радионица влашког веза која је почела 27. маја и трајаће до сутра.
Циљ „Етно мреже” је очување традиционалног наслеђа кроз оспособљавање и економско оснаживање жена и младих за тржишну производњу рукотворина. Од свог оснивања 2005. године уз подршку УСАИД-а израсла је у водећу струковну организацију која пружа обуку, стручну подршку и поставља стандарде у производњи рукотворина за своје чланове. Деловањем „Етно мреже” стапарски ћилим је отргнут од заборава и уврштен на Националну листу нематеријалног наслеђа, оживљене су и четири традиционалне технике: златовез, ткање (клечање), пустовање, нецање. Рукотворине „Етно мреже” користи Протокол Владе Србије и државне институције као пословне и дипломатске поклоне.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


