Језичка равноправност

Ових дана коначно је заживео (каква лепа реч) Закон о родној равноправности, а у њему и одредбе које непосредно утичу на српски језик, тачније на називе занимања. Предлагачи закона успели су да увере народне посланике у Скупштини Србије како Европска унија тражи од наше земље да ради родне равноправности промени називе занимања, односно да их, кад је реч о женама, прилагоди њиховом роду. То са ЕУ, како се испоставило, и није било сасвим тачно, али закон је усвојен и од пре неколико дана почеће да пљуште и казне за оне који се о њега огреше. Наши неуморни борци за равноправност у називима занимања сада су вероватно задовољни, али не смеју заборавити да успешно завршена битка још не значи и потпуну победу. Зато морају да наставе у истом смеру одлучно, као што су и досад чинили, како би се и други архаични називи за занимања жена у српском језику модернизовали на исти начин, односно, док све делатности не добију одговарајуће називе и за припаднице лепшег пола. Тренутно ми на ум ми падају неке од речи које недостају, а свакако их има још: академик, геолог, пилот, возач (шофер), педагог, машиновођа, перач...

Ту, међутим, није крај бриге за равноправност полова која се подстиче и постиже језичким путем. Пошто се једног дана све среди с називима занимања за жене, могли би стручњаци за родна језичка питања да се сете да има и мушкараца чија се занимања завршавају на слово а, па изгледа као да их обављају жене: судија, машиновођа, солиста, кафеџија, рачуновођа... Никако се не сме дозволити да се мушкарци који се баве овим занимањима осећају запостављеним, односно мање вредним, већ се по претходном и очигледно успешном начину морају наћи одговарајући називи и за њих.

Војислав М. Станојчић,

Београд.