Борци против ветрењача у политици

Узалуд је Одбор за решавање о сукобу интереса изрекао јавне мере против четворице локалних функционера који су истовремено и народни посланици, међу којима су и Драган Марковић Палма и Верољуб Стевановић – кад они сматрају да не крше закон и када само сопствена савест може да их натера да дају оставку на једну од функција. Чему труд Савета за борбу против корупције, који је достављао влади гомилу извештаја о случајевима корупције, кад на већину њих није добио никакав одговор, а камоли реакцију. И шта да ради повереник за информације од јавног значаја, осим да се жали јавности, кад га влада ниједном није подржала, односно ниједном није обезбедила извршење његових налога. Логично је онда питање због чега је држава формирала ова контролна тела, када их стварно не подупире, или, још горе, свесно или несвесно обезвређује њихов труд?

Подсећања ради, у извештају Европске комисије за 2007. годину указано је да су надзорна тела недовољно независна, да је корупција веома раширена и да представља озбиљан проблем. Упркос чињеници да је и ова, као и претходне владе, борбу против корупције ставила на листу приоритета.  

-----------------------------------------------------------

Предраг Јовановић, директор Управе за јавне набавке и заштиту права понуђача

Подстанари већ шест година

Управа за јавне набавке и Комисија за заштиту права понуђача су и после шест година рада подстанари, што је, према речима директора Предрага Јовановића, јединствен случај да државни орган буде „подстанар” толико дуго. Он наводи да финансијски и кадровски капацитети, као и техничка опремљеност, намећу ограничење у функционисању оба органа, али да просторни капацитети драстично угрожавају њихово функционисање. Сваком од ова два органа било би довољно по 350 квадратних метара за несметано функционисање.

Управо то и представља својеврстан притисак на ове институције. Јовановић истиче, наиме, да притисци нису персонални, већ произлазе из растућег раскорака између све веће тражње државних органа за услугама Комисије и Управе, и све лошијих услова за њихов рад. 

– Буџет нам није довољан, а располажемо и застарелом опремом, пре свега рачунарском, која знатно отежава рад. Већа финансијска средства би омогућила и ангажовање довољног броја сарадника за Портал јавних набавки, као и правних стручњака за праћење поступака јавних набавки. Комисија за заштиту права има свега девет сарадника, а требало би двоструко више – истиче Јовановић.

-----------------------------------------------------------

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја

Вишак враћен у буџет

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић један је од малобројних буџетских корисника који враћа новац у државну касу. Ствар је у томе што је простор који је додељен Служби повереника довољан само за седам запослених, те су и услови за рад ове институције далеко од оптималних.

– Сваке године враћам значајна средства у буџет, некада и више од половине одобреног износа. Да радим са потребним и предвиђеним бројем људи и да могу да предузмем све активности које би требало предузети, овај буџет не би био довољан – каже Шабић.

Он истиче да у буџету никад нису била планирана средства за снажну кампању упознавања јавности са садржином и домашајима права на слободан приступ информацијама, што је битан предуслов за квалитетну примену закона, али је успевао да тај недостатак компензује пројектима које су финансирали страни донатори.

Како каже, директних или конкретних притисака у раду нема, али проблем је у томе што влада, упорно годинама, не активира механизме који треба да обезбеде принудно извршење налога повереника, као и одговорност прекршиоца закона.

-----------------------------------------------------------

Слободан Бељански, председник Одбора за решавање о сукобу интереса

Рад у оптималним условима

Буџет који је одобрен Одбору за решавање о сукобу интереса довољан је за основне потребе на годишњем нивоу, али не и за посебне активности. Ова институција је радила на развијању издавачке делатности из области сукоба интереса, развијању међународне сарадње са сродним телима и стручном усавршавању запослених, за шта нема довољно средстава из буџета, али је део ових активности било могуће остварити захваљујући подршци међународних институција и организација, истичу у Одбору, који је на почетку рада имао проблема са простором, али од јануара прошле године има оптималне услове за рад. У Одбору кажу да су само у једном случају (прошле године) донели одлуку о притиску, односно неприличном утицају коме су у свом раду били изложени због иступања народног посланика Александра Вучића у скупштини поводом извештаја о имовини потпредседника владе Божидара Ђелића. Већи проблем је, чини се, слаба сарадња са институцијама на локалном нивоу и велики број функционера који су у надлежности Одбора у складу са Законом о спречавању сукоба интереса.

-----------------------------------------------------------

Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције

Све мање новца за Савет

Судећи по томе што им буџет из године у годину смањују, Савету за борбу против корупције баш се и не смеши светла будућност. Док је за њих 2003. било издвојено 30 милиона динара, за ову годину влада је за Савет определила 13 милиона, што није било довољно за планиране активности, каже Верица Бараћ, председница Савета. Додатна средства Савету су потребна за унапређење међународне и регионалне сарадње, истраживање феномена корупције, јер Србија у борби против корупције није на прави начин користила искуства других земаља у транзицији и земаља западне Европе. Недостатак средстава спречава Савет и да ангажује независне стручњаке из области ревизије, чије експертизе би допринеле бољем сагледавању проблема корупције.

Верица Бараћ каже да је влада до сада вршила притисак на њих пре свега тако што им је ускраћивала средства за рад и што је онемогућавала да Савет троши новац предвиђен за њихов рад у буџету.

– Постојали су и одређени притисци од приватних компанија и појединаца чија имена се наводе у нашим извештајима, подношене су кривичне пријаве против председнице Савета због чињеница изнетих у извештајима, а догађало се и да чланови владе, или њихове политичке странке, у јавности најаве укидање Савета у тренутку кад радимо на извештају – истиче она, додајући да је највећи проблем у раду Савета то што државни органи често не достављају документацију потребну за рад на извештајима.

 -----------------------------------------------------------

Дијана Марковић-Бајаловић, председница Комисије за заштиту конкуренције

Имају паре, немају кадрове

Комисија за заштиту конкуренције једина је контролна институција која се сама финансира. Председница Дијана Марковић-Бајаловић каже да су им средства за ову годину довољна, али их у раду ограничава недостатак стручног кадра. Антимонополска комисија би, како каже, имала средстава за посебне активности (попут истраживања тржишта), међутим, због много редовних послова таквим стварима не могу да се посвете на одговарајући начин.

Комисија се налази у закупљеном простору, који сама плаћа и који није адекватан. „Кад су све институције бивше СФРЈ биле смештене у Београду, невероватно је да сад независне институције не могу да добију простор који је у државној својини, већ морају саме да се сналазе”, истиче она.

Комисија не трпи притиске, односно притисак је на појединце који раде у њој, када лично неко покушава да их убеди у нешто и тако покуша да утиче на рад Комисије. Посебан проблем је законски недостатак извршних овлашћења, односно немогућност прибављања доказа. Други велики проблем ове Комисије је, како наводи, недостатак ефикасних санкција које би поспешиле борбу за заштиту конкуренције.

-----------------------------------------------------------

Радослав Сретеновић, председник Савета Државне ревизорске институције

Контролишу милионе евра, примају сићу

Било је потребно више од годину дана да се Државној ревизорској институцији обезбеди 15 канцеларија у некадашњој Палати федерације, иако су и то привремене просторије. Због тога су од додељених средстава за ову годину 103 милиона динара вратили у буџет. Следећи проблем је налажење стручних и професионалних ревизорских кадрова, који би требало да раде за веома скромну плату (на пример, плата за вишег ревизора је око 60.000 динара). А ти људи ће радити на контроли трошења буџетских средстава, или пословања јавних предузећа, где су у оптицају милионске суме у еврима!

Радослав Сретеновић, председник Савета ДРИ, каже да су средства у предлогу ребаланса у износу од 47.317.000 сасвим довољна за активности до краја године. Он тврди да у досадашњем раду Ревизорска институција није трпела било какве притиске са стране, јер јој, како каже, закон обезбеђује потпуну независност.

– Грађани морају добити истините и објективне информације о трошењу сваког јавног убраног, распоређеног и утрошеног динара преко буџета, и знати како се троше средства пореских обвезника и бити сигурни да ће се санкционисати сваки покушај ненаменског коришћења буџетских средстава. Ако се професионално ради, притисци су минорни – каже Сретеновић.

-----------------------------------------------------------

Саша Јанковић, заштитник грађана

Руке нам нису везане, али их је мало

Већи део средстава предвиђених за плате запослених у стручној служби заштитника грађана остаће и ове године у буџету, непотрошен, јер због недостатка радног простора нема ни довољно људи. А овогодишњи буџет био је довољан за остваривање основних надлежности предвиђених законом у првој години постојања институције.

– Директних некоректних притисака до сада није било. Осећамо, наравно, оправдани притисак грађана који од нас очекују брз и велики резултат. Сликовито речено, наше руке нису везане, али их има мало за посао који обављамо – истиче Саша Јанковић.

Како каже, има појединачних пропуста у извршавању Уставом и законом прописаних обавеза према омбудсману, али они су све више изузетак него правило у односима са органима управе и другим организацијама које врше јавна овлашћења.